Радозналост у својој правој, пуној форми је она коју деца имају још као бебе. То је једна дивна вештина која им помаже да стекну дугорочна знања. Како деца расту, важан родитељски задатак постаје и да негују ту дечију радозналост и усмере је. Радозналост тако постаје основа ефикасног учења. Ево шта треба да радите:

Још од рођења, деца показују способност уочавања константних промена око њих. Скупљајући надражаје из околине, креће почетна категоризација сензација и она полако уче и стварају појмове у глави. Радозналост им даје могућност да ефикасно уче, помаже им да реше загонетке које природа намеће. Користећи сва чула, истражују свет око себе и непрекидно чине непознато познатим.

Радозналост је, као што смо рекли, вештина која временом полако бледи, а на њој треба радити, јер и одрасли могу да имају многе бенефите од ње. Када одрасли негују радозналост, они су срећнији и активнији, што за последицу има испуњенији живот.

Радозналост је основа разумевања

Са 18 месеци, деца већ неперекидно истражују и прикупљају информације. Јуришају по кући, вођени радозналошћу, све у циљу да науче нешто ново.

Како се нижу дани, тако се њихова знања групишу у целине, упознати су са рутинама у кући, одласком у вртић или одласком у оближњи парк. Како нема потребе за радозналошћу када су у питању базичне ствари, деца се окрећу новим загонеткама.

Питања као алат радозналости

Деца приступају истраживању свим чулима, воде се акцијама – пипни, пробај, посматрај. Али, поред ствари које можемо физички да осетимо, постоје ствари које не можемо, и оне такође занимају децу. Она желе да знају о неопипљивим стварима. Зато постављају питања, да разоткрију мистерије невидљивог. Желе да знају зашто је небо плаво, зашто људи умиру, зашто је трава зелена или зашто се појављује дуга, зашто се нешто зове тако како се зове.

Радозналост се губи с годинама

Родитељи имају задатак да науче децу основним вештинама и манирима, самопоуздању и самоконтроли. Претпоставаља се да за такве фине вештине деци треба помоћ. Када доводимо радозналост у питање, с њом се деца рађају и имају је у изобиљу. Додуше, године су непријатељи радозналости, јер се она губи с одрастањем. Како да помогнемо деци да сачувају тај радознали инстинкт?

Како подржати радозналост?

У циљу да одрже радозналост, родитељи би требало да охрабре и увек хране дечију радозналост. Као прво, треба увек да дају задовољавајући одговор на дечија питања. Ако родитељима то буде пракса, деца ће постављати још дубокоумнија питања.

Деца која добијају задовољавајуће одговоре на своја питања, наставиће да питају и увек ће бити охрабрени да буду отворени за нова сазнања.

Деца за коју се чини да нису радознала су деца која су за одговоре добијала раван, незанимљив одговор, који их је донекле и зауставио да питају на даље.

Покажите деци да сте и ви радознали – питајте, истражујте, будите гладни знања. Деца копирају добре примере. Деца која сама постављају многа питања, имају родитеље који су такође радознали. Можете заједно да уживате нагађајући или размишљајући заједно, размењујући идеје.

Радозналост се ломи у учионици

Одрасли често умеју несвесно и ненамерно да стану на пут радозналости. Био разлог заузетост или мањак стрпљења, није оправдање. С децом треба бити укључен и активан у разговору или разрешавању неких ствари које деци представљају мистерију, као на пример, зашто се лед топи.

Свако питање на које се одговори на добар начин, рађа ново питање, а самим тим и нова сазнања. То је један радосни круг рађања знања и додатног информисања.

Родитељи треба да пазе шта се дешава у школи

Родитељи могу да негују дететову радозналост код куће. Додуше, њихова контрола се не протеже до школске клупе. Истраживања су показала да школа додатно утиче на губитак радозналости, јер школски систем намеће један вид учења, који донекле оспорава радозналост.

Деца, данас, врло ретко добијају прилику да уоквиру школе истражују, да им се нахрани радозналост, да експериментишу. Зато родитељи треба непрекидно код куће у току заједничког времена, да раде на томе. Радозналост је благо за дечије знање, треба је неговати.