Као што смо прошле године у јулско-августовском броју новина, у интервјуу са начелником Сокоца Милованом Бјелицом, а у склопу прославе Дана општине – Илиндана, сумирали учињено и најавили предстојеће амбициозне и обећавајуће планове и пројекте, и овог пута, истим поводом, сабирамо утиске и како рече господин Бјелица, планирамо и радимо за боље сутра.

ДАН ОПШТИНЕ СЕ, ВЕЋ ПО ТРАДИЦИЈИ, НА СВЕЧАН И ДОСТОЈАНСТВЕН НАЧИН ПРОСЛАВЉА У НАШЕМ ГРАДУ, ДОДЈЕЛОМ ПРИЗНАЊА ЗАСЛУЖНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА, УДРУЖЕЊИМА, ПОЈЕДИНЦИМА. ПО ЧЕМУ СЕ ОВОГОДИШЊА ПРОСЛАВА РАЗЛИКУЈЕ ОД ПРЕТХОДНИХ?

БЈЕЛИЦА: Ове године наша црква и ми обиљежавамо 800 година самосталности Српске православне цркве и оснивања Дабарске епархије, данашње Митрополије дабробосанске – велики јубилеј, а уједно и календар нашег националног трајања. Будући да је сједиште Митрополита, поред Сарајева, и овдје код нас у Сокоцу, имали смо велику част и обавезу да ову годину радосно обиљежимо те поменемо наше светитеље и мученике. Прослава Светог пророка Илије, славе општине и наше Романијске Лазарице, одлична је прилика да саборујемо и изнова се обожимо призивајући благослов Светога Саве, као и пренос моштију свештеномученика Велимира Мијатовића, завршетак гробљанске капеле и мртвачнице на Војничком гробљу ,,Мали Зејтинлик“, завршни радови на храму посвећеном великом светитељу – Прокопију на Црквини у Бјелосављевићима, обиљежавање Дана манастира Соколица на Равној Романији и Дана одбране Сарајевско-романијске регије и других значајних датума из календара Српске православне цркве. Вјерујем да носиоцима општинских признања за ову годину, сама чињеница да су додијељена на поменути јубилеј, представља додатну част и задовољство. Сигуран сам да су у правим рукама.

Фото: Јелена Маринковић
МНОГО ТОГА ЈЕ ОБЕЋАНО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ, А И РЕЗУЛТАТИ СУ ВИДЉИВИ. КАКО ДАНАС ОЦЈЕЊУЈЕТЕ ЖИВОТ У НАШОЈ ЛОКАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ?

БЈЕЛИЦА: Од својих почетака Соколац је општина развоја, и општина у којој су људи највеће богатство – људи слободарски и поносни. Из тог поноса проистиче постојаност и стамено постојање на не тако лаком мјесту за живот. Прошле године у ово вријеме најављивао сам градњу, а данас, годину дана касније, можемо да причамо о изграђеном. Ту су стамбене и пословне зграде, сређена спортска инфраструктура, направљени тениски терени, нови маркети „Оногошт“, реконструисана зграда општине, изграђени нови хотел, сервис „Ђурђић“, самоуслужне ауто-праонице, проширени капацитети производње и прераде дрвета у „Инвест градњи“, „Новој Романији“ (Хамдо група), као и у великом броју приватних предузећа, покренута производња у фарми музних крава у Подроманији, предузећу „Биље и љекобиље“, отворено више нових угоститељских објеката, реконструисана зграда Основне школе „Соколац“. Поред тога, иако не свакодневно видљиви, огромни су радови урађени и на канализационим мрежама (Подроманија, Бјелосављевићи, Балтићи, Брдо, Лазе, Ћилимара и Брезјак), као и на водоводу за безводно подручје тромеђе Сокоца, Пала и Рогатице. За људе који су имали проблем са канализацијом и недостатком питке воде ова година представља велико олакшање. Асфалтиран је већи број улица, шеталишта и паркинг простора у граду. Безбједније је кретати се улицама које имају тротоаре, видео-надзор, освјетљење и исправљање кривина због побољшања прегледности учесника у саобраћају на улазу и излазу из Сокоца. Више је радних мјеста.

ВОЛИТЕ ДА ГОВОРИТЕ О ПЛАНОВИМА ЗА НАРЕДНИ ПЕРИОД, КАКО БИСТЕ ОСЛУШНУЛИ ШТА ГРАЂАНИ МИСЛЕ И ЖЕЛЕ, ТЕ КА ТОМЕ УСМЈЕРИЛИ ДЈЕЛОВАЊЕ. ШТА СУ НАРЕДНИ ПРОЈЕКТИ НА ПОДРУЧЈУ НАШЕ ОПШТИНЕ?

БЈЕЛИЦА: Са вама желим да подијелим планове које моји сарадници и ja имамо намјеру да реализујемо у наредном периоду. Хајде да заједно зaмислимо шта желимо да учинимо од нашег Сокоца. Није ли наша заједничка жеља да Соколац као планинско мјесто буде препознатљив свуда? Да наша градња буде у складу са планинским амбијентом и климом, а да се привреда базира на аутентичним могућностима и производима овог подручја? Да се више усмјеримо ка туризму, ка бољем кориштењу Романије, њеног имена? Уколико се сложимо са бројним експертским анализама да је Романијски плато због надморске висине, близине међународног аеродрома, чистог ваздуха и температуре, идеалан за припреме спортиста, јасно нам је у ком правцу треба да размишљамо и шта да развијамо.

ИПАК, ПОСЕБНИ ПЛАНОВИ СУ УСМЈЕРЕНИ НА РАЗВОЈ СПОРТСКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ.

БЈЕЛИЦА: Mноги стручни људи сматрају да је то наша шанса када је ријеч о туризму. Како бисмо употпунили наш већ сада репрезентативни Спортски центар „Бара“, нама је потребан затворени базен, који испуњава олимпијске норме, за одигравање ватерполо утакмица, турнира, те пливачких такмичења. Неопходна је реконструкција и осавремењивање дворане, како би одговорила потребама врхунских спортиста на припремама. Ту се подразумијева и модерна и функционална теретана и други садржаји. Након реконструкције атлетске стазе на стадиону „Бара“, требали бисмо размишљати о изградњи трибине и покривању постојеће, како би стадион одговарао не само атлетским тамичењима већ и такмичењима под окриљем УЕФА. Позивам све заинтересоване архитекте да дају приједлоге за ове пројекте. Одавно постоји идеја уређења градске шуме Талине и Брезјак у једну рекреативну зону, која би испуњавала све потребе домаћег становништва и гостију.

Mогуће је уредити и стазе за бициклисте, посебно монти бајк, за шта постоје одлични услови. Мислим да је природно, с обзиром на број зимских дана, да Соколац има клизалиште. Зато је свака приватна иницијатива добродошла. Често апeлујем на привредике да се укључе и прихвате јавно-приватно партнерство, гдје би заједно градили и уређивали комерцијалне и јавне садржаје. Да би све ово било могуће најважнија је позитивна свијест о сопственим снагама и могућностима. Мислим да је на нама – општинској власти, да створимо темељ и изградимо инфраструктуру која представља једну општину, која је њено огледало, а то је несумњиво спортска инфраструктура. За културна дешавања морамо изградити градски трг, Дом културе са музејом, одржавати изграђена спомен-обиљежја, изградити пјешачке стазе и дрворед према Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“. Вјерујем да се из тог приступа рађају и идеје за приватну инцијативу и из тога настаје предузетнички дух код наших грађана и страних инвеститора.

Фото: Милан Мирјанић
ДА ЛИ ЈЕ НАКОН УСПЈЕШНО ОРГАНИЗОВАНИХ 56. МОСИ ПРОБУЂЕНА ВЈЕРА И ОЈАЧАНО САМОПОУЗДАЊЕ ИЗ КОЈЕГ МОГУ ДА НАСТАНУ ОДЛИЧНЕ СТВАРИ И ЗА ПОЈЕДИНЦЕ И ЗА ЗАЈЕДНИЦУ У ЦЈЕЛИНИ?

БЈЕЛИЦА: Сматрам да јесте, а и чује се у разговору са многима који су били или који пролазе кроз Соколац. Преовладава став да смо жив градић, да смо побиједили неко сивило и апатију. Заједно са Илиндан спорт-фестом, имали смо много више дана спорта и забаве, а иза нас је и богат музички програм. Све у свему, љето које ћемо дуго памтити. Нажалост, наш рад на уређењу града и на развоју инфраструктуре код неодговорних појединаца наишао је на неодобравање. Имали смо прилику да видимо како се из објести уништавају бетонске клупе и саксије на шеталишту. Но оно што треба да нас радује је једногласна осуда јавности.

КОЈУ ПОРУКУ БИСТЕ ОВИМ ПУТЕМ ПОСЛАЛИ СТАНОВНИЦИМА СОКОЦА И ЧИТАОЦИМА НАШИХ НОВИНА?

БЈЕЛИЦА: Пред нама је још важних пројеката, од којих су неки у току, попут рјешавања куповине предузећа „Врело Биоштица“, „Фаминекса“, земљишта гдје се налазио хотел „Романија“, проширења капацитета ЈКП „Соколац“, индустријске зоне у Подроманији, изградње система за пречишћавање отпадних вода, филтера на изворишту Биоштице, покретање производње у Центру за унапређење пољопривредне производње на Мајданима и завршетак радова на изградњи започетих храмова у Каљини, Видрићима, Жљебовима и конака у порти манастира Соколица на Равној Романији. Имамо прилику да уредимо општину на нов начи, да промијенимо њен изглед, да осавременимо и побољшамо постојеће садржаје. Удружимо креативност, идеје и енергију и заједно кренемо ка побољшању квалитета живота у нешем Сокоцу. Увјерен сам да је заједнички интерес да сљедеће године у новом разговору причамо о реализованим идејама и да планирамо и радимо даље.

Јелена Маринковић
Рођена 28. августа 1989. године у Зеници. Основну школу и гимназију завршила у Сокоцу. Дипломирала је Новинарство 2013. године на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. У ЈП "Инфо центар" Соколац запослена од 2015. године. Тренутно обавља функцију главног и одговорног уредника.