Драги наши читаоци,

Иза нас је још један септембар, уобичајено хладан са неколико љетних дана. Старији људи се са сјетом сјећају некадашњих јесени, отаве, трпања сијена и теферича, неуморно понављајући како се клима промијенила. Промијенили се људи, за климу није чудо; постали огорчени, свим и свачим незадовољни, слабовиди за љепоту која нас окружује. Најчешћа тема свакодневних разговора је како отићи одавде и како је лијеп живот „тамо негдје“. Живо се препричавају туђе приче о високим платама, неријетко зачињене властитим сновима наратора, као да су по неком правилу новац и материјално благостање једини предуслови среће. Уз неизбјежне познате вирусе као да у ваздуху лебде и неки нови, које медицина не познаје, а лако се настане у празним причама и затрују машту. О патњама у туђем свијету, гдје наши људи раде најтеже послове, жељни најдражих, познате хране и мириса завичаја и гдје им осим радног одијела и пиџаме ништа од тоалете није потребно, ријетко се говори. Можда само својим најближим у тренуцима искрености када је потребно олакшати души, када се након одмора враћају „тамо негдје“ да изнова броје дане до доласка око Божића (ко је ближе у Европи). Има и оних ријетких које је сунце туђег неба огријало. Нашли су своје свјетло на крају тунела. Они не долазе, раде, грабе напријед. Стекли су нове пријатеље. Не долазе ни они који немају новаца за трошкове пута и образли поклоне фамилији, којима би поткријепили хвалоспјеве о властитим успјесима. Има и оних који су реални, па уз кесу из локалног маркета и пар ситница на акцији, обиђу пријатеље и сроднике, уз покоју сочну псовку слегну раменима и признају да ни „тамо негдје“ не цвјетају руже. Посјете зубара, фризера, маникира и приуште себи тих неколико дана ситно задовољство испијања кафа поваздан у локалним кафићима.

Много сам се прича наслушала и све се своде на исто: плата ми је ухуху (након изговорене цифре слиједи драмска пауза у којој саговорник треба да исколачи очи и зине), кирија опет ухуху (слиједи чуђење са изразом жаљења), за храну ми треба аууу… и тако ставке редом. Нас домаће нико не пита да рецитујемо мада знамо наизуст колико зарађујемо а колико трошимо – већ би замуцкивали. Знамо започети: кредит(и), рачуни…остало како се може и кад се може, а нема мјесеца без ванредног трошка као што су свадба, крштење, рођендан, крсна слава, регистрација, поправка аутомобила, олука, кречења и сл. Стално негдје идемо, гориво скупо, па још ако се накачи каква болешчина ето трошка налаза, прегледа у приватним ординацијама, скупих лијекова. Упркос свему жене нису чупаве, а и нокти им уредни.

Нико од наших гастербајтера ми још није причао о историјским и културним вриједностима и значајним догађајима у мјестима у којим живе. Не иду у позоришта и музеје, предивне биоскопске дворане, не посјећују изложбе, сајмове и разне културне и спортске манифестације. О друштвеном уређењу земље и политичким приликама знање је оскудно. Немају они времена за то. Сви доживљаји се своде на гледање лијепо уређених пашњака, док језде туђим аутобановима у туђим моћним машинама. Нађем на интернету мјесто, градић или варошицу гдје живе наши људи и буде ми жао што не знају ништа о свијету у коме обитавају, а камоли да у њему уживају.

Да би ви, наши суграђани и комшије из сусједних општина који радо читају „Соколачке новине“, знали колико је значајних дешавања било вриједно забиљежити и сачувати од заборава протеклог мјесеца, пред вама је ново издање.

Свједочили смо историјском тренутку у Старом Броду у вријеме обиљежавања страдања српске нејачи на обалама Дрине у прољеће 1942. године и освештању монументалне грађевине која је саграђена од вапаја и из душе добротвора да опомиње, прашта и не заборавља. О том догађају, о археологији Босне и Херцеговине у којој Гласинац има посебно мјесто, о Српској кући на Крфу и многим дневним и деценијским актуелностима, поред редовних рубрика, читајте на страницама које су пред вама.

До идућег, јубиларног и нама посебно значајног издања, срдачно вас поздравњам.

Из штампе је изашао 249. број Соколачких новина, у којима вас очекује мноштво информација, које су обиљежиле мјесец септембар 2019. године.

ИЗДВАЈАМО:

– ПРОСЛАВЉЕНА КРСНА СЛАВА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО – СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПЕТАР ДАБРОБОСАНСКИ – Нови курс одговорности према грађанима

– 23. РЕДОВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Усвојен полугодишњи Извјештај о извршењу буџета

– АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ БИХ – ПРЕДАВАЊЕ О ГЛАСИНАЧКИМ КОЛИЦИМА – Гласинац је значајно име у свјетској археологији

– УСПЈЕШНО СЕ ОДВИЈА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА „ЗАЈЕДНО ЗА ЉЕПШИ СОКОЛАЦ“ – У току је уређење два дјечија игралишта

– КОМПАНИЈА „ОНОГОШТ“ ОТВОРИЛА НОВИ ПОСЛОВНИ ОБЈЕКАТ – Круна дугогодишњег успјешног пословања

– СТАРИ БРОД НА ДРИНИ – ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВИШЕ ОД 6.000 СРБА – Истина изронила из дринских дубина

ИНТЕРВЈУ:

Невена ТОДОРОВИЋ, РУКОВОДИЛАЦ ТОПЛАНЕ У ЈКП „СОКОЛАЦ“ – Потрошачима пружити очекивани квалитет гријања

ДРУШТВО:

– ОСНОВНА ШКОЛА „СОКОЛАЦ“ – Приредба добродошлице најмлађим ђацима

– УДРУЖЕЊЕ „МАЈКА И ДИЈЕТЕ“ СОКОЛАЦ – Уџбеници за дјецу вишечланих породица

– ГОДИШЊИЦА УБИСТВА ЖЕЉКА МАРКОВИЋА, БИВШЕГ НАЧЕЛНИКА ЦЈБ СРПСКО САРАЈЕВО – Седамнаест неутјешних година за породицу Марковић

ПРИВРЕДА:

– ПЧЕЛАР ДРАГИША КОВАЧЕВИЋ О ЗАВРШЕТКУ ЈОШ ЈЕДНЕ ПЧЕЛИЊЕ ГОДИНЕ – Заштитити географско поријекло романијског меда

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

– РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: ЉУБОМИР САРАМАНДИЋ КУСТОС СРПСКЕ КУЋЕ НА КРФУ- СТОТИНУ ПРВА ГОДИШЊИЦА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА – ТАМО ДАЛЕКО… ГДЈЕ ЈЕ СРПСКИ ЈЕРУСАЛИМ

– У РУБРИЦИ ЛИЦА РОМАНИЈЕ ДОНОСИМО ПРИЧУ О АТЛЕТСКОМ ТРЕНЕРУ НЕЂУ ЂУРОВИЋУ – ЉУБАВ ПРЕМА АТЛЕТИЦИ – НЕПРИКОСНОВЕНОЈ КРАЉИЦИ СПОРТОВА

КУЛТУРА:

– УСТАНОВА ЗА КУЛТУРУ „ПЕРО КОСОРИЋ“ СОКОЛАЦ „Пепа прасе“ у епизоди „Киша“

– О АКТУЕЛНИМ ЗДРАВСТВЕНИМ ТЕМАМА РАЗГОВАРАЛИ СМО СА ДОКТОРИЦОМ АДРИЈАНОМ СТАНАР, СПЕЦИЈАЛИСТОМ ПЕДИЈАТРИЈЕ – Болесну дјецу не треба слати у колектив

– ТУ СУ НАШЕ РЕДОВНЕ РУБРИКЕ: КУЛИНАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ, ЧУДЕСНИ БИЉНИ СВИЈЕТ, РАЗОНОДА, ВРЕМЕПЛОВ, СПОРТ…

ОВО ЈЕ САМО ДИОН ОНОГА ШТО ВАС ОЧЕКУЈЕ НА 32 СТРАНИЦЕ НОВОГ БРОЈА СОКОЛАЧКИХ НОВИНА У ПУНОМ КОЛОРУ, КОЈЕ МОЖЕТЕ КУПИТИ ПО ЦИЈЕНИ ОД 2 КМ, У СВИМ ПРОДАЈНИМ ОБЈЕКТИМА ШТАМПЕ У ГРАДУ.

 

Зорица Мирјанић
Рођена 13.јула 1970. године у Београду. По занимању дипл.економиста. Након првог запослења у „Радио Романији“ 1997. год. на мјесту спикер-водитељ програма, искуство стицала на разним пословима у више медијских кућа. Преко „Радија Источно Сарајево“, ТВ БН, ТВ Пинк БХ, Радија „Соколац“ и „Инфо центра“, на позицијама од спикера до меркетинг менаџера, поново је од 2016. год. у ЈП“Инфо центар“ Соколац.