О Боже да ли је српски народ толико богохулан да му ни његова црква није света већ се у народу нађоше они којима се разум толико помутио мржњом према ближњем свом да у тој мржњи као молитви ђаволу хуле и на своју Српску православну цркву и на свог патријарха?

Не издигоше они политику изнад вјере и Српске православне цркве већ огрезнуше у гријеху и почеше толико заударати на гријех мислећи да су умни и да је политика вјештина мржње према ономе кога они мрзе. И није ово слово o одбрани ни Милорада Додика ни Александра Вучића ни Милованa Бјелицe већ вапај, насушни вапај, да нас Господ сачува од оних који не само да не љубе ближњег свог већ и не љубе самог Господа јер како друкчије објаснити вријеђање Његове светости патријарха Иринеја? Па да Небојша Вукановић и Драган Мектић знају ишта о политици, о историји, о вјери, не би тако богохулили јер Цара Душана је крунисао патријарх Јоаникије II а Стефан Твртко I Котроманић је крунисан у манастиру Милешева.

Знали су српски владари да на Христовом путу нема раскрсница, да је царство небеско изнад царства земаљског, да је црква и народ изнад мизерије посланичког и министарског техничког мандата. Па чак је онај безумник Маркс знао да „само будале мисле да историја почиње од њих“. Па шта да као народ мислимо, куда и како даље, ако они које је тај народ изабрао своју власт издижу изнад Божије? Па ако то није тако, зашто тај министар у техничком мандату написа да је Његова светост патријарх Иринеј „нула“?

Дођосмо ли ми као народ до те муке да нашег патријарха бранимо од Срба? Никада нисам чуо да је иједан католик према поглавару своје цркве показао ишта друго осим изузетног страхопоштовања као што ниједан муслиман није ништа осим страхопоштовања исказао према свом реис-ул-улеми.

И није ово прича о Милораду Додику или Александру Вучићу или Миловану Бјелици већ прича најболнијег српског реализма, прича о српском народу који је допустио да се издјели не само на политичке партије већ браздама мржње према самом себи, допуштајући антихристима којима је ђаво ближи од Бога и патријарха да се баве политиком.