Након годишњих одмора и распуста, малишани се враћају у вртиће и школе. На питања која су актуелна у овом периоду за „Соколачке новине“ одговарала је др Адријана М. Станар, специјалиста педијатрије.

КОЈИ СУ МОГУЋИ ЗДРАВСТВЕНИ ПРОБЛЕМИ КОЈЕ ДОНОСИ ЖИВОТ У ГРУПИ?

Почетком јесени и поласком у колектив дјеца се готово редовно разболијевају. Родитељи треба да знају да су здравствени проблеми уобичајена појава и да се на тај начин ствара имунитет. Послије сваке инфекције остају заштитна антитијела и меморијске ћелије, које штите дијете при поновном сусрету са тим вирусом или бактеријом. Такође, најновија епидемиолошка истаживања показују да се у предшколском узрасту дјеца разболијевају шест до осам пута годишње. Те инфекције пролазе за неколико дана, углавном уз примјену симптоматске терапије и не остављају компликације. За разлику од тога, инфекције као што су запаљење бронхија (бронхитис), запаљење плућа (пнеумонија) или запаљење можданица (менингитис) захтијевају озбиљнији терапијски приступ, а лијечење је неупоредиво дуже. Зато је за родитеље утјешно да су преко цијеле године, а посебно у јесењем периоду, најчешће прехладе, са симптомима као што су цурење носа, кихање и кашаљ, понекад и лако повишена температура, до 38ºЦ. Наведене симптоме изазивају углавном вируси и то из групе риновируса, гдје има преко 100 сојева вируса. Зато се родитељима чини да су дјеца непрестано болесна, а у ствари се надовезује једна за другом инфекција различитим сојевима риновируса. Слични су симптоми инфекције адено вирусом, уз крмељање ока (коњуктивитис), док су код дјеце рјеђе друге вирусне инфекције уобичајене код одраслих, као што су инфекције вирусом грипа или херпес вирусима.

ЗАШТО СУ ДЈЕЦА У КОЛЕКТИВИМА ПОСЕБНО УГРОЖЕНА?

То је напросто природна посљедица боравка већег броја дјеце истог или сличног узраста на истом мјесту. Вртићи су мјеста гдје треба да се друже здрава дјеца, али то, нажалост, није увијек тако. Велики је притисак на родитеље да раде и да остављају дјецу у вртићу чак и када су болесна. То је крајње неетички приступ, а није добро ни за дијете које је болесно стигло у колектив. Болесно дијете ће брзо заразити дјецу из непосредног окружења, али ће и само бити у опасности да добије неку нову инфекцију од другог болесног дјетета које је „по нужди” доведено у вртић. Дјеца која имају обичне прехладе – помало „слинаве”, кашљицају ту и тамо, а немају повишену температуру и доброг су општег стања – МОГУ у вртић. То су обични вируси (узрочници прехладе) па је „размјена” прихватљива, јер се дјеца постепено имунизују и временом постају отпорнија. Наравно, ово НЕ ВАЖИ за дјецу са повишеном температуром, али ни за дјецу која упорно кашљу (у нападима, скоро без престанка). Родитељи морају имати на уму да болесну дјецу не треба слати у колектив.

ДА ЛИ КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ УТИЧУ НА ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ ДЈЕЦЕ?

Необично топла јесен, децембар и јануар као да и нису били зимски мјесеци, а онда одједном ледени дани. Све ово има утицаја и на микроорганизме – погодује различитим вирусима, али и на имунитет дјеце. Нагле временске промјене су стрес за организам, а дјеца су метеоропате – ту нема дилеме. Све ово јесте један од узрока експлозије инфекција код дјеце.

КАКО СЕ МОЖЕ ПРЕВЕНТИВНО ДЈЕЛОВАТИ И ОЈАЧАТИ ИМУНИТЕТ ДЈЕТЕТА?

Јако је битно здравствено просвећивање родитеља па ће они дјецу научити како да се чувају од зимских инфекција. Поштовање основних хигијенских принципа, уз мали додатак образовања у вртићима и школама, је одличан први корак. Када би сва дјеца редовно прала руке, број болесних би се значајно смањио. У јесењем периоду се родитељима препоручују различити поступци како би ојачали имунитет дјетета. Веома је важно да се спроведе вакцинација према календару обавезне имунизације и да се на тај начин дијете заштити од озбиљних болести које и поред примјењене терапије могу бити фаталне. Важне су и навике које дијете има, почевши од спавања, које у зависности од узраста треба да износи најмање 8 до 12 часова. У току спавања лучи се хормон раста, али и бројни фактори имуног система. Редовна и правилна исхрана такође утиче на имунитет, где се у фази раста препоручују три основна оброка и двије ужине. Треба избјегавати брзу храну и газиране напитке, а подстицати узимање свјежег воћа и поврћа, зато што је ресорпција витамина најбоља на тај начин. Уколико дијете одбија овај вид исхране, обавезно, у јесењим мјесецима, почети примјену суплемената, прије свега мултивитаминских препарата који у себи садрже оптималну дневну дозу витамина и минерала. Примјена суплемената се препоручује сваке године од септембра сљедећа 3 месеца, затим се прави пауза од око мјесец дана и, уколико је потребно, наставља се нови циклус суплемената од 3 мјесеца (цинк, пробиотици, бета-глукани и витамин Д) .

КРОЗ КАКВЕ ПСИХОЛОШКЕ МОМЕНТЕ ПРОЛАЗЕ ДЈЕЦА ПРИЛИКОМ ОДВАЈАЊА ОД ПОРОДИЦЕ КАДА ПОЛАЗЕ У ВРТИЋ И ШКОЛУ?

Родитељи требају имати на уму да је присутан одређени степен нелагоде при одвајању природан. Сепарацијска анксиозност нормална је и очекивана у доби дјетета од шест мјесеци до 24 па и до 36 мјесеци старости. Врхунац достиже у доби од 18 мјесеци, када, нажалост, многа дјеца крећу у прва већа одвајања (вртић, тете које их чувају). Код дјеце те доби очекивано је теже одвајање и дужи адаптацијски период. Готово сва дјеца имају периоде када се не желе одвојити од својих родитеља, што не значи да они тада развијају патолошку сепарацијску анксиозност. Повремена одбијања одласка у вртић/школу нормална су и очекивана и не треба их посебно истицати ако дијете у већини времена радо и са уживањем одлази у вртић/школу. Такви периоди често се могу повезати са промјенама у кући (нпр. дуже одсуство једног родитеља) или у вртићу/школи (нпр. промјене у групи или тежи задаци у школи) или након болести дјетета. Тада на реакције одбијања треба гледати као на дио одрастања. Сепарацијска анксиозност у патолошком смислу је на сву срећу ријетка и уколико се деси праћена са соматском симптоматологијом, неопходно је потражити помоћ педијатра и психолога.

КОЛИКО ЗДРАВЉЕ ДЈЕТЕТА УГРОЖАВА ТЕЖИНА РАНЦА?

Ако су ђацима ослабљени памћење, моторичке способности, издржљивост, боли их глава или су им умањени брзина и спретност, разлог може бити претешка и неодговарајућа школска торба. И поред тога што се стално упозорава да ђачки ранац не смије бити тежи од 15 одсто тежине дјетета, односно да дијете тешко 20 килограма не смије имати торбу тежу од 3 килограма, ситуација у пракси знатно је другачија. Школски програм је такав да ђаци прваци на леђима носе више од петине сопствене тежине, односно торбе од 5 до 6 килограма. Тежина школске торбе има значајан утицај на настанак деформитета који, у неким случајевима, могу оставити трајне посљедице по здравље. Уколико се деформитети не дијагностификују благовремено и одмах не крене са одговарајућим програмом вјежби, функционално лоше држање се може претворити у структурални деформитет, као што су кифоза и сколиоза, који захтијева знатно дужи третман. Осим што узрокоје деформитете кичме, претешка торба може имати и друге неповољне посљедице. Када се дијете жали да има честе главобоље док учи, поред проблема са видом који је чест узрок те главобоље, узрочници могу бити и нараменице ранца које се због тежине терета усијецају у рамена и успоравају нормалан проток крви ка мозгу. Да би посљедице тог терета биле умањене, савјет родитељима је да купе лагане и анатомски обликоване торбе. Добро би било да има и каиш који се закопча око струка како би се добила још једна тачка ослонца. Посебно напомињем да дијете ранац обавезно мора носити на оба рамена како би се спријечило истезање и озљеђивање мишића и кичменог стуба, да нараменице треба да буду широке да се не би усијецале у рамена, а торба не смије да буде ни шира ни већа од дјетета.

Зорица Мирјанић
Рођена 13.јула 1970. године у Београду. По занимању дипл.економиста. Након првог запослења у „Радио Романији“ 1997. год. на мјесту спикер-водитељ програма, искуство стицала на разним пословима у више медијских кућа. Преко „Радија Источно Сарајево“, ТВ БН, ТВ Пинк БХ, Радија „Соколац“ и „Инфо центра“, на позицијама од спикера до меркетинг менаџера, поново је од 2016. год. у ЈП“Инфо центар“ Соколац.