Један од оснивача и дугогодишњи члан пчеларског друштва у Сокоцу Драгиша Ковачевић бави се пчеларством преко двадесет година; осам година је био предсједник Удружења пчелара у Сокоцу, једног од организованијих у РС.

На питање како је кренуло пчеларење и који су то први кораци наш саговорник је рекао:

– С обзиром да имам велико имање близу Сокоца и да вишак слободног времена треба утрошити у користан посао, одлучио сам да се почнем бавити пчеларењем које би ме испунило, а уједно и због користи. У почетку је то био хоби да би брзо прерастао у озбиљнији посао. Мој отац је пчеларио годинама па сам прве кораке научио од њега – истиче Ковачевић.

Тренутно, на пчелињаку у Паржевићима, породица Ковачевић посједује око стотињак кошница, а активно се бави и производњом матица.

– Пчелари морају бити увијек наслоњени једни на друге и имати добру комуникацију, јер кад се бавимо озбиљно пчеларством, дешава се да у овом послу често одлучују микро локације, зато размјењујемо мишљења, помажемо се међусобно и савјетујемо. Нас тридесетак посједује на својим имањима више кошница, остали мање, али сарадња свих нас у Удружењу је похвална. Сваке године присуствујемо и стручним предавањима из ове области. Када одржавамо годишњу скупштину, у госте нам долазе предавачи из РС и Србије – рекао је Ковачевић и додао да је Удружење пчелара из Сокоца, у ранијем периоду, остваривало и добру сарадњу са невладином организацијом „Wорлд Висион“ која је донирала за 20 пчелара у Сокоцу комлетну опрему потребну за бављење овим послом.

У разговору са нашим саговорником, коме је пчеларсво велика љубав и који води сталну бригу о стању пчелињих друштава, сазнали смо да ова година и није почела баш најбоље, тачније, почела је јако лоше за пчеларе, али да је њен други дио био знатно бољи, па закључисмо, а и сам Драгиша нам је потврдио, да је била „задовољавајућа“. Пчелиња година се завршава у августу мјесецу, а врцање меда обично на Илиндан. Но, за вриједне пчеларе увијек има посла.

Почетак нове пчеларске сезоне, а то је друга половина љета и улазак у јесењи период, поред уобичајених послова на пчелињаку, подразумијева и интензивирање борбе против варое, паразита који уништава пчелиња друштва.

– Након вађења меда из кошница, пчелари ће у наредном периоду да врше прихрану пчела и припреме за зимски период, а упоредо морамо радити и на обарању варое – каже Ковачевић и додаје:

– Нема кошнице у којој нема варое, зато се мора вршити задимљавање пчела, и обавезно једном годишње обавити безопасни зимски третман оксалном киселином.

Квалитет меда на Романији

О квалитету меда на простору Романије сувишно је говорити, али у разговору са нашим саговорником сазнали смо да је ливадски један од најбољих медова, јер је сачињен од разних врста цвијећа. Багремов мед би требало да конзумирају дјеца, јер не садржи полен и лакше је сварљив, док је шумски мед такође високог квалитета, па кад шума „замеди“ романијски пчелари пронађу и овај најквалитетнији мед. А о томе да ли би требало заштити географско поријекло меда са овог подручја, брендирање романијског ливадског и шумског меда, пчелар Ковачевић истиче да је у Удружењу била покренута иницијатива.

– Присуствовали смо састанцима на Пољопривредном факултету у Сарајеву гдје смо говорили о овој теми, медјутим, и овај посао изискује пуно новца, али идеја остаје и даље, бар да направимо заштиту географског поријекла романијског меда у наредном периоду.

Бавимо се пчеларством на надморској висини од 1000 м, а узимамо матице са 100 или 200 м, па смо покренули иницијативу да у нашем удружењу развијемо производњу матица. Ријеч је о репро-центрима и тестним станицама у РС. Укупно има 11 центара; један се налази код Зорана Батинића, соколачког пчелара, а тестна станица код мене. Главни циљеви репро-центара и тестних станица за производњу матице су одржавање и заштита домаће аутохтоне расе пчела са ових простора – поручио је Ковачевић.

Пчеларство је једно од најранијих занимања човјека. Старије је од ратарства, па можда и од сточарства.

Јелена Станишић
Рођена 13.октобра 1976.године у Горажду. Дипломирани менаџер Јавне управе. Oд 2008.године радила у радио-станици „Радио Соколац“ и данас, у ЈП „Инфо Центар“ Соколац.