Кад год проверавате свој мејл морате да будете веома опрезни да не бисте постали жртва неке од бројних онлајн превара. Овде наводимо неке од онлајн превара на које људи најлакше могу да падну и на тај начин остану без новца или важних личних података.

„Пецање“

Једна од најчешћих превара на које људи падају, према недавно објављеној студији, јесте такозвани „фишинг“ односно „пецање“. И корисници интернета у Србији све чешће постају мета хакерских напада, а приметан је пораст броја финансијских превара чије жртве су запослени у финансијским институцијама, као што су, на пример, банке.

Широм света, број хакерских „фишинг кампања“ се свакодневно увећава, а на основу досадашњих анализа, око 90 процената успешних хакерских напада који су усмерени на општу популацију, започиње управо оваквим кампањама.

„Пецање“ се односи на преваре у којима се починиоци претварају да су особе или институције од поверења, па када људи кликну на линкове у оваквим мејловима ризикују да своје поверљиве информације дају у шаке преварантима.

Међу оваквим преварама са пецањем су честе и оне у којима преваранти покушавају да добију приступ вашим налозима на друштвеним мрежама. Обратите пажњу на то ко је пошиљалац, која је адреса у питању и добро прочитајте мејл пре него што кликнете на линкове у њима.

Хаковани налози на друштвеним мрежама

Уколико вам се деси да вам неко хакује налог на Фејсбуку, врло је могуће да ће преваранти њега користити како би варали ваше пријатеље. Они ће им послати поруке да сте у некој невољи, на пример да сте остали без новца или докумената негде у иностранству па би тражили новац од ваших пријатеља.

„Ви сте добитник“

„Честитамо, добили сте нови ајфон, кликните овде“ или поруку са неким сличним насловом сте сигурно и ви некад добили, али се на сву срећу, овакве поруке углавном нађу у „спам“ фолдеру, јер их већи провајдери за мејл често препознају као превару, а пошиљаоца означе као непоузданог.

Такође честе су и преваре у којима се наводи да извучени за победника неке лутрије или добили ваучере. Људи који кликну на ове мејлове помисле да их ништа не кошта да пробају, али ту лежи опасност. Преваранти траже да им уплатите малу провизију како бисте добили награду или вам траже поверљиве информације. На њих најчешће падају људи у лошој економској ситуацији.

Огласи и лажни чекови

Ова шема ослања се на преваре у којима починиоци вребају људе који су на интернету огласили неку већу продају, типа стана, куће, аутомобила, итд. Након дописивања и наводне уговорене продаје они шаљу жртвама лажни чек, на већу суму него што је договорено, а онда их убеде да га депонују, а затим им пошаљу натраг део новца „класичним трансфером (wире трансфер) због тога што је чек био на већу суму. У тренутку када схватите да је чек лажан, већ сте послали свој новац преварантима.

Лажна понуда за посао

У овој шеми преваранти се представљају као потенцијални послодавци и маме наивне жртве које мисле да ће им бити понуђен посао или да ће их узети у обзир за неко радно место. Они варају жртве тако што им траже да им пошаљу новац који ће бити потрошен на њихову „обуку“ или „опрему“. Такође има и оних превараната који ће тражити да за њих преко интернета обавите неки посао уз обећање плате, коју никад нећете добити. Оваква врста превара је била једна од најуспешнијих у привлачењу жртава у Америци.

Лажна упозорења

Крајње је ироничан био онај који је смислио ову врсту преваре. Вероватно је и вама бар некад искочио прозор на компјутеру са великим словима о упозорењу да неко покушава да вам хакује компјутер. Тај прозор вас позива да кликнете на неки линк како бисте се наводно заштитили. Међутим ради се управо о супротном – ако кликнете на тај линк наћи ћете се у опасности да вам неко ко се представља као ИТ стручњак украде новац или од вас измами приступ вашем компјутеру.

ИзворBeograd.in
Avatar
Портал Соколац-срце Романије је званични портал општине Соколац, једне од шест градских општина града Источно Сарајево, основан 13.новембра 2012.године.