1632 – Шведски краљ Густав ИИ Адолф, великивојсковођа и војни реформатор, погинуо је у Тридесетогодишњем рату у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.

1661 – Рођен је шпански краљ Карлос ИИ, последњи монарх из династије шпанских Хабсбурга (1665-1700). После његове смрти почео је Рат за шпанско наслеђе (1701-14). Пошто није имао мушког потомка, за наследника је одредио Филипа Анжујског, унука Луја XИВ и оснивача бурбонске династије у Шпанији који је као Филип В ступио на престо након Утрехтског мира 1714.

1771 – Рођен је немачки издавач и штампар Алојз Зенефелдер, који је 1796. пронашао хемијски поступак штампања, аутографију и литографију, а 1826. литографију у више боја. Написао је „Уџбеник литографије“.

1787 – Рођен је Вук Стефановић Караџић, реформатор српског језика и правописа. Издао је више збирки народних песама и приповедака, прву српску граматику („Писменица“) и речник (1818). Уређивао је алманах „Даница“ и настојао да Европу упозна са српским народним благом. Борио се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића и јаког фронта противника реформе језика. Умро је у Бечу 1864, а његови посмртни остаци су 1897. пренети из Беча у Београд и сахрањени уз Доситеја Обрадовића испред Саборне цркве у Београду.

1814 – Рођен је белгијски произвођач дувачких инструмената Адолф Сакс, који је 1840. изумео музички инструмент назван по њему саксофон.

1860 – За председника САД изабран је Абрахам Линколн, који је у јануару 1863. прогласио ослобађање америчких робова. Током његовог мандата вођен је Амерички грађански рат (1861-65) у којем је Унија северних држава победила робовласнички Југ. Шест дана по завршетку рата убијен је у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј.W. Бут.

1861 – Рођен је канадски тренер Џејмс Нејсмит, који је 1891. измислио кошарку, као допунски спорт за играче америчког ногомета. У Европу је стигла преко америчких војника, а у наше крајеве кошарку је донео изасланик Црвеног крста Американац Вилијем Виланд 1923. приказавши је на курсу за учитеље у Београду.

1880 – Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио је узрочника маларије, али није могао да објасни на који начин доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос је 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.

1893 – У Петрограду је умро славни руски композитор Петар Иљич Чајковски, којег многи сматрају класиком руске музике. Његово дело, инспирисано народном музиком, бајкама и руском историјом, обухвата све музичке врсте, а најпознатији су шест симфонија, три клавирска концерта, опере „Евгеније Оњегин“ и „Пикова дама“, балет „Лабудово језеро“ и увертира „Ромео и Јулија“.

1911 – Председник Мексика је постао Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаса.

1917 – После пет месеци борби, у Првом светском рату је победом западних савезника над Немцима окончана трећа битка код белгијског града Ипр. Линија фронта померена је за непуних десет километара, а погинуло је најмање 240.000 војника.

1931 – Одржан је антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, након којег су студенти кренули у протестну шетњу Кнез Михаиловом улицом. Полиција је ухапсила 13 и ранила шест студената.

1943 – Совјетска армија је у Другом светском рату ослободила Кијев након двогодишње немачке окупације.

1950 – У Београду је основан Музеј примењене уметности Србије.

1964 – У саобраћајној несрећи је погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник владе Србије и високи функционер Комунистичке партије. После Другог светског рата био је начелник ОЗНЕ за Србију, а потом министар унутрашњих послова Србије.

1975 – На иницијативу краља Хасана почео је „Зелени марш“ у којем је 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду је потписан споразум којим је Спанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.

1996 – Бивша југословенска република Хрватска постала је 40. члан Савета Европе.

1999 – Аустралијанци су на референдуму са 55 према 45 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.

2001 – Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг изабран је за новог градоначелника Њујорка. Он је на том месту наследио Рудолфа Ђулијанија, који је био градоначелник у време септембарских терористичких напада.

2005 – Монсињор Киро Стојанов постављен је у Скопљу у катедрали Пресветог срца Исусовог за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Он је први Македонац који је после 104. године преузео руковођење католичком црквом у земљи.

Avatar
Портал Соколац-срце Романије је званични портал општине Соколац, једне од шест градских општина града Источно Сарајево, основан 13.новембра 2012.године.