Владимир Вукчевић је 13 година био српски тужилац за ратне злочине, а у ексклузивној исповести за Курир је открио да је један од најдраматичнијих тренутака у његовом животу било хапшење некадашњег генерала ВРС Ратка Младића, који је годинама избјегавао своје прогонитеље, уз помоћ јатака и људи из војске.

Младић се једно време крио у војним објектима, а како Вукчевић наводи, због ступања на снагу закона о сарадњи с Хагом, тадашњи начелник Генералштаба Небојша Павковић послао му је наређење да напусти објекат у коме је тада боравио. Пошто Младић то није желио, један члан акционог тима (за лоцирање и хапшење хашких бјегунаца) се сјетио да се Младић патолошки плаши да ће неко да га отме хеликоптером, да ће тако да га ухапсе…И каже тај члан тима да само треба да се подигну полицијски хеликоптери да лете изнад тог војног објекта. Тако је Младић истог момента збрисао одатле, наводи Вукчевић.

Како је Младић уопште ухапшен у Лазареву надомак Зрењанина 2011. године?

„Младићева је крсна слава Ђурђевдан, 6. мај, и тада смо у Лазареву, које смо опсервирали, видјели његовог сина Дарка како се фотографише с дјецом. И ми закључимо да они то шаљу оцу, дједи… Ми тада, наиме, имамо извештаје од Енглеза, који нам чак дају сателитске снимке једног локалитета у Херцеговини гдје се види човјек као Младић како пуши и зато смо ми све вријеме увјерени да је он тамо, размишљамо како ћемо и шта да радимо. Овдје смо лоцирали курира, који је куповао велику количину лијекова за кардиоваскуларне сметње и ми чекамо да нас он одведе до Младића, али се курир данима не појављује. Нервоза расте, зове ме Мики Ракић и пита шта да радимо с Лазаревом, да ли да улазе, реко’ – нек уђу. Крене екипа, али кућа тог Младићевог рођака је закључана, отишао човјек у њиву да ради. Нађу они њега, откључа он врата, улазе, унутра мрак, спуштене ролетне… Врата најприје не могу скроз да се отворе јер неко стоји иза. Ту угледају човјека, питају га: „Шта радиш ти ту, чича?“, каже он: „Ништа.“ Пале светло, дижу ролетне и виде на столу два пиштоља, а ту су лична карта и војна легитимација. Отварају легитимацију, а унутра пише – Ратко Младић. Питају га ко ти је ово, а он каже: „То сам ја.“ Нису га препознали.

Како је изгледао ваш сусрет с њим?

„Нисам се срео с Младићем. Имао сам принцип да се не сретнем ни са једним од оптуженика. Мој замјеник Бруно Векарић је разговарао с њим. Младић га питао: „Бруно, јеси ли ти Србин или Хрват?“ Бруно је тад показао емпатију. Иначе, Младић је тражио да му обезбиједимо телевизор, па му Векарић дао свој из канцеларије. А кад је требало да буде пребачен у Хаг, тражио је да посети ћеркин гроб. Онда су ови наши све закомпликовали, из безбедносних разлога, па су онда хтели да му дозволе само неколико минута да остане… Плашили су се, тад сам им рекао: „Је л’ треба ја да идем да обезбјеђујем, ево кренућу ако треба.“ Рекао сам нека остане на гробљу колико год хоће. Остао је 45 минута, прича Вукчевић.