Питање опстанка и останка становништва Српске директно је условљено спровођењем активнијих мјера популационе политике, упозорава професор Драшко Маринковић, предсједник Центра за демографска истраживања.

Истина је да су ове мјере скупе, али колико год да су економски проблеми присутни, морају се, како наглашава, наћи средства за активније програме пронаталитетне популационе политике.

– У буџету Владе, али и локалних самоуправа, требало би планирати већа издвајања за ове намјене, а много би се могло урадити и популационом обуком и снажнијом пропагандом, за што не би требало издвајати велика средства – каже Маринковић у интервјуу за Српскаинфо.

НАЖАЛОСТ, ДЕМОГРАФСКЕ СТАТИСТИКЕ НИМАЛО НИСУ ОХРАБРУЈУЋЕ?

– У протеклих 27 година природни прираштај нам је смањен за више од 13 промила. Тренутна бруто стопа фертилитета је веома ниска, што је посљедица све раширенијег одлагања брака и рађања, смањења броја склопљених бракова, расељавања и емиграције у иностранство, али и тешке социо-економске ситуације, психолошких и других фактора. У периоду 2013-2018, само по основу негативног природног прираштаја и салда унутрашњих миграција, демографски дефицит је -23.277 становника.

ДА ЛИ СУ НЕКЕ ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У БОЉЕМ ПОЛОЖАЈУ ОД ДРУГИХ?

– Компоненте природног кретања становништва РС у периоду 1996-2018, указују на проблеме у демографском развоју скоро свих општина. Анализа показује да је на овом простору у посљедњих 20 година дошло до интензивног повећања броја градова и општина са негативним природним прираштајем.

ЈЕ ЛИ ИЈЕДНА ОПШТИНА У РС У ОВОМ ПЕРИОДУ У КОНТИНУИТЕТУ ИМАЛА ПОЗИТИВАН ТРЕНД ПРИРОДНОГ ПРИРАШТАЈА?

– Није. Такође, важан фактор досадашњег, али и будућег демографског развоја овог простора представља негативан миграциони салдо, с тим да за анализу спољних миграција становништва не постоји одговарајућа статистика.

КАКВА СУ ПРЕДВИЂАЊА КАД ЈЕ РИЈЕЧ О УНУТРАШЊИМ МИГРАЦИЈАМА?

– Очигледно је да ће све више расти број становника у градовима и регионалним центрима, док ће на селима бити све мањи број становника. Масовни одласци становништва из села у градове изазиваће одумирање мањих мјеста, па ће она постати само тачке на географским картама.

КАДА СУ НАШЕ ПРОСТОРЕ ЗАХВАТИЛА НЕПОВОЉНА ДЕМОГРАФСКА КРЕТАЊА?

– Са њима смо се суочили почетком деведесетих година прошлог вијека, усљед конфликтног стања и рата на простору бивше СР БиХ. То се испољило у интензивним поремећајима у демографском развоју, територијалном распореду, као и у свим структурама становништва.

У КОЈОЈ МЈЕРИ СЕ ТО ОДРАЗИЛО НА СРПСКУ?

– Сваки од насталих поремећаја одразио се на становништво РС и представља мањи или већи демографски проблем са бројним посљедицама у области социјалног и економског развоја, међу којима су и оне од највећег егзистенцијалног и друштвеног интереса. Управо због значаја демографског фактора у развојној сфери, као изузетно важно поставља се питање његовог развитка у будућности, при чему посебну пажњу треба посветити природном обнављању становништва.

КАКВА ЈЕ САД СИТУАЦИЈА У ОВОМ ПОГЛЕДУ?

– Породице у Српској најчешће имају једно или два дјетета, што доводи до отворене депопулације. По дефиницији, депопулација је појава смањења броја становника неког краја или земље због исељавања и негативног прираштаја. Због тога у руралним срединама остаје углавном старије становништво.

КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ДЕМОГРАФСКОГ РАЗВОЈА РС?

– Овај развој карактерише константно, али недовољно рађање у протеклих осам година, постепено повећање смртности, интензивно старење становништва и емиграција, посебно младог фертилног и радноспособног становништва у иностранство. Негативан природни прираштај евидентан је од 2002. године.

КАКВА СУ ПРЕДВИЂАЊА ЗА УБУДУЋЕ?

– У свим варијантама пројекција будућег демографског развоја очекује се наставак неповољних тенденција. Зато је потребно хитно спровођење додатних пронаталитених мјера и активности у популационој политици.

КОЈЕ МЈЕРЕ ПОДРАЗУМИЈЕВА ДОБРА ПРОНАТАЛИТЕТНА ПОЛИТИКА?

– Она захтијева континуирано спровођење, сталну надоградњу мјера и интервенцију државе која подразумијева систем финансијских стимулација. Ту је и широко постављена политика у области здравствене и социјалне заштите породице и дјеце, радно законодавство које промовише могућност флексибилног радног времена, систем средњег и високог образовања у функцији сигурног запослења, подстицаје у доменима бржег запошљавања, посебно жена. Неке од мјера су и стамбено рјешење и укупно брже одрастање и осамостаљивање младих, систем предшколског и основног образовања са опционим цјелодневним програмима, шира друштвена подршка младим родитељима у вези са родитељством, али и старима којима је потребна њега.

КАКАВ СЦЕНАРИО НАС ЧЕКА АКО ОВЕ МЈЕРЕ ИЗОСТАНУ?

– Ако се што скорије не почну примјењивати неке од активнијих мјера пронаталитетне популационе политике, може се очекивати да ће овај простор имати наставак негативних тенденција природног обнављања. Истовремено, може се очекивати и модификација старосне структуре становништва, односно повећање просјечне старости и удјела старог становништва у укупном, што се може базирати и на претпоставци да се дужина очекиваног трајања живота константно повећава.

КАКВОГ СУ КАРАКТЕРА МЈЕРЕ У РС?

– Посебна карактеристика до сада примјењиваних мјера пронаталитетне популационе политике у РС је да оне нису систематизоване, а стимуланс мјерама популационе политике требао би да буде једноставан, јасан, свима доступан, разумљив и привлачан.

Суштина проблема више морална, него финсијска

ДА ЛИ СУ МАТЕРИЈАЛНА ДАВАЊА ДОВОЉНА ЗА РЈЕШАВАЊЕ ДЕМОГРАФСКИХ ПРОБЛЕМА?

– Заблуда је да ће већи утицај државе, са више материјалних давања, бити довољан да ријеши проблем, јер суштина демографских проблема код нас је више вриједносна и морална, него финансијска.

КОЈА ЈЕ, ОНДА, АЛТЕРНАТИВА?

– Иако демографска кретања, у највећој мјери, зависе од укупне социо-економске ситуације, чини се да тек запошљавање оба родитеља и рјешавање стамбених проблема може стабилизовати породицу и допринијети позитивном демографском развоју.

ШТА ЈЕ ЈОШ ПРЕСУДНО ЗА БУДУЋИ ДЕМОГРАФСКИ РАЗВОЈ ОВОГ ПРОСТОРА?

– Од пресудног значаја ће бити дугорочне тенденције фертилитета, морталитета и миграција становништва. Под претпоставком нормализације миграција становништва, које су прије свега условљене актуелним друштвено-економским развојем, ревитализацијом привредних активности, побољшањем економске ситуације и животног стандарда, активнијом социјалном и популационом политиком, у оптимистичкој варијанти пројекција будућег демографског развоја треба очекивати само стагнацију становништва.