1980 У Њујорку је убијен бивши члан „Битлса“ Џон Ленон (Јохн Леннон). Убио га је ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чепмен (Давид Цхапман), који је касније осудјен на доживотни затвор.

1542 Рођена је Мери Стјуарт (Марy Стуарт), шкотска краљица од 1560. Због прокатоличке политике била је приморана да абдицира 1567. и да се склони у Енглеску где је доспела у затвор и после 18 година заточеништва погубљена (1587) под оптужбом да је припремала заверу против енглеске краљице Елизабете И.

1626 Родјена је шведска краљица Кристина Аугуста (Цхристина). Краљица у шестој години (1632), крунисана 12 година касније, једна од најобразованијих жена Европе, била је мецена науке и књижевности и на двору је окупљала учене људе, медју којима и француског филозофа Декарта (Десцартес). Присиљена да абдицира 1654. прешла је у католичанство и живела по европским градовима. Сахрањена је у цркви Светог Петра у Риму.

1638 Умро је дубровачки барокни песник Иван (Џиво) Гундулић, најзначајнији песник јужнословенског подручја у 17. веку. Писао је митолошке драме и романтичне трагикомедије, а највреднија његова дела су лирски еп „Сузе сина разметнога“, јуначки еп „Осман“ и пастирска игра „Дубравка“ која завршава чувеном химном слободи.

1824 Родјен је српски писац Јаков Игњатовић, творац и најзначајнији представник реалистичког романа у српској књижевности („Трпен-спасен“, „Милан Наранџић“, „Чудан свет“, „Васа Решпект“, „Вечити младожења“, „Стари и нови мајстори“, „Патница“).

1832 Родјен је норвешки писац Бјернстјерне Мартиниус Бјернсон (Бјорнсон), добитник Нобелове награде за књижевност 1903, водећа личност норвешког и нордијског културног живота у 19. веку. Књижевну славу стекао је приповеткама „Синеве Сулбакен“, „Арне“, „Срећан дечак“, „Отац“, којима је отворио нову епоху норвешке прозе.

1854 Папа Пије ИX прогласио је догму о безгрешном зачећу Богородице.

1863 Британски боксер Том Кинг је постао први светски шампион у тешкој категорији, победом над Американцем Џоном Хинаном (Јохн Хеенан).

1865 Родјен је фински композитор Јан Сибелијус (Јеан Сибелиус), чије дело је инспирисано финским фолклором, посебно епом „Калевала“ (симфонијска песма „Финландија“, увертира „Карелија“, „Тужни валцер“, виолински концерт).

1925 Објављена је књига Адолфа Хитлера „Мајн Кампф“, у којој је изложена концепција „Новог поретка“ и расне супериорности Немаца.

1941 САД и Велика Британија су објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбуру на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног пакта, објавиле су рат САД.

1949 Генерална скупштина УН затражила је од светских сила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај-шека (Цхианг Каи-схек) на Тајван.

1954 Српски и хрватски писци и лингвисти постигли су Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. Закључено је да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма ћирилица и латиница равноправна и да језик има заједнички правопис.

1966 Споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало је 28 земаља, укључујући СССР и САД.

1966 Приликом хаварије грчког ферибота „Хераклион“, који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула су 234 путника и члана посаде.

1974 Грци су на референдуму великом већином гласали за републику, а против рестаурације монархије.

1978 Умрла је израелска државница Голда Меир, прва жена премијер Израела (1969-74).

1980 У Њујорку је убијен бивши члан „Битлса“ Џон Ленон (Јохн Леннон). Убио га је ментално поремећени обожавалац Марк Дејвид Чепмен (Давид Цхапман), који је касније осудјен на доживотни затвор.

1991 Лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич потписали су у Минску Беловежски споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме је престао да постоји Совјетски Савез.

1995 У Лондону је почела дводневна Конференција на којој је уместо женевске Мировне конференције за бившу Југославију, основан Савет за спроводјење мира. У раду Конференције учествовали су министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних медјународних организација. Шведски дипломата Карл Билт (Царл Билдт) именован је за Високог представника медјународне заједнице у Босни.

2000 У Отави је одржан први светски самит посвећен култури и уметности на којем је основана Медјународна федерација агенција за подршку уметности.

2000 Умро је српски сликар надреалиста Милић Станковић, познат као Милић од Мачве.

2001 Умрла је Френсис Елизабет Снајдер Холбертон, један од пионира компјутерског програмирања. Раних 40-тих програмирала је револуционарни ЕНИАЦ дигитални компјутер за америчку војску, а касније је учествовала у креирању компјутерског језика ЦОБОЛ и ФОРТРАН.

2002 Поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача 45,17 одсто. Највише гласова освојио је лидер Демократске странке Србије (ДСС) и председник СРЈ Војислав Коштуница 1.699.089, односно 57,66 одсто.

2003 Умро је Ханс Хотер (Хоттер), аустријски оперски певач немачког порекла, који се прославио у операма Рихарда Вагнера (Рицхард Wагнер), посебно улогама у „Ринг Цyцле“ и „Парсифал“. У главној улози појавио се у „Летећем Холандјанину“ и „Дие Меистерсингер“.

2005 Норвешка је усвојила закон којим се норвешке фирме обавезују да до 2008. године најмање 40 одсто чланова управних одбора морају да буду жене. У супротном, компаније ће се суочити са опасношћу од затварања. Ово је први закон ове врсте у свету.

2009 У серији бомбашких напада у ирачкој престоници Багдаду погинуло је 127 људи, док је 448 рањено. Одговорност за напад се приписује Ал Каиди, за коју се верује да је организовала бројне терористичке нападе у Ираку од почетка године.

2010 Трибунал у Хагу је осудио официра бивше ЈНА Веселина Шљиванчанина на 10 година затвора због злочина над хрватским заробљеницима на фарми Овчара код Вуковара у јесен 1991. Апелационо веће је тиме поништило претходну правоснажну пресуду којом је у мају 2009. године осудило Шљиванчанина на 17 година затвора.

2013 Близу 400 људи убијено је у три претходна дана у Бангуију у Централноафричкој Републици, која је у превирању од кад је у марту свргнут председник. Савет безбедности УН је 5. децембра одобрио заједничку војну акцију Француске и афричких трупа у Централноафричкој Републици, како би сукоби у тој земљи били окончани.

2015 У Грчку је од почетка године морем стигло 720.000 избеглица из Сирије, Авганистана и Ирака. Обалска стража Грчке и источног региона спасла је више од 93.000 избеглица које су бродовима стигле из Турске, док су се у првих 10 месеци 2015. године 1.032 особе утопиле.

Avatar
Портал Соколац-срце Романије је званични портал општине Соколац, једне од шест градских општина града Источно Сарајево, основан 13.новембра 2012.године.