69. – Римског цара Сервија Сулпикијуса Галбу убили у Римском форуму побуњени преторијанци, који су 68. оборили с власти и његовог претходника на пријестолу Нерона, принудивши га на самоубиство.

1535. – Енглески краљ Хенри Осми узео титулу „поглавара Цркве“ у Енглеској и раскинуо везе са Римокатоличком црквом и папом, који му није дозволио развод од Катарине Арагонске и женидбу са Аном Болен. Болен – мајка краљице Елизабет Прве – погубљена 1536. под оптужбом за издају. Била је друга од шест жена Хенрија Осмог.

1559. – Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија Осмог и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као енглеска краљица Елизабет Прва, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске, која је на пријесто ступила послије смрти краљице Мери Прве.

1582. – Посредовањем папе Гргура Тринаестог, носиоца римокатоличке реакције и инспиратора злочина над хугенотима у Француској 1572. (Вартоломејска ноћ), склопљен је мир римокатоличке Пољске и православне Русије, којим је Русија изгубила излаз на Балтик.

1777. – Сјеверноамеричка држава Вермонт прогласила независност од Велике Британије и постала република, која је 1791. ушла у састав САД.

1804. – Почела сјеча српских кнезова и виђенијих људи у Београдском пашалуку послије жалбе кнезова турском султану Селиму Трећем на зулум дахија. Дахије су уз помоћ једног трговца из Земуна сазнале имена кнезова који су потписали жалбу и за само три седмице погубили су око 150 људи у Србији, укључујући Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина, Хаџи-Рувима, Марка Чарапића, Јанка Гагића и Хаџи-Ђеру, погубљеног шест дана пред почетак сјече кнезова. Дахије су тиме покушале да угуше отпор и спријече ослободилачки покрет српског народа, али је сјеча само подстакла српске прваке да убрзају дизање Првог српског устанка и избор Ђорђа Петровића – Карађорђа у Орашцу 14. фебруара 1804. за устаничког вођу.

1809. – Рођен француски економиста и политички филозоф Пјер Жозеф Прудон, чија је доктрина постала основа каснијих радикалних и анархистичких теорија. Руковођен геслом „својина – то је крађа“, у дјелу „Шта је својина“ залагао се за укидање својине. Такође је сматрао да комунизам гуши независност људи. Синтезу једнакости и независности видио је у слободи као „трећој форми друштва“, што је теоријски разрадио у дјелу „Систем економских противрјечности или филозофија биједе“.

1891. – Рођен руски писац Иља Григорјевич Еренбург, један од највећих ратних репортера 20. вијека, врстан познавалац руске и западноевропске културе. Послије смрти Јосифа Стаљина 1953. био је један од првих вјесника нових струјања. Написао је педесетак књига у којима је духовито и живо изложио мисли о револуцији, политици, љубави и супротностима цивилизације послије Другог свјетског рата. Његово посљедње дјело – мемоари „Људи, године, живот“ сматра се тестаментарним. Остала дјела: збирке прича „Тринаест лула“, „Приче ових година“, романи „Живот и смрт Николаја Курбова“, „Необичне пустоловине Хулија Хуренита и његових ученика“, „Љубав Жане Неј“, „Шпекуланти“, „Љето 1925. године“, „У Проточном сокаку“, „Москва сузама не вјерује“, „Бурни живот Лазика Ројтшванеца“, „Дан други“, „Без предаха“, „Јужни вјетар“, „Олуја“, „Пад Париза“, „Девети талас“.

1905. – Српског проту и познатог борца против Турака Атанаса Петровића, у народу познатог као поп Ташко, Бугари су у Куманову убили из засједе кад се враћао из цркве. Због пријетњи великобугарских шовиниста претходно је избјегао у Србију, али се вратио у Куманово.

1918. – Рођен египатски државник Гамал Абдел Насер, предсједник од 1956. до смрти 1970, творац модерног Египта и један од оснивача покрета несврстаних. Био је један од вођа завјереничке војне организације „Слободни официри“ и иницијатор удара у јулу 1952. којим је свргнут краљ Фарук Први. Национализовао је 1956. Суецку компанију, а 1958. је постао предсједник Уједињене Арапске Републике /унија Египта и Сирије/, која се распала 1961. Послије војне катастрофе Арапа у рату с Израелом 1967. је дао оставку, али су га Египћани референдумом вратили на положај шефа државе.

1919. – У Берлину послије неуспјелог устанка убијене вође њемачког радничког покрета – Роза Луксембург и Карл Либкнехт. Убијени су на основу налога њемачке владе и убице су остале некажњене.

1920. – На трећој конференцији балканских социјалдемократских партија у Софији основана Балканска комунистичка федерација – Савез комунистичких партија Бугарске, Грчке, Југославије и Румуније – као дио Комунистичке интернационале.

1929. – Рођен амерички баптистички свештеник афричког поријекла Мартин Лутер Кинг (на фотографији), вођа покрета против расног угњетавања и борац за грађанска права, добитник Нобелове награде за мир 1964. Због сталног јачања Кинговог утицаја међу црнцима и осталим угњетеним Американцима, на основу налога шефа Федералног истражног бироа Едгара Хувера, осам година прије него што је 1968. убијен у граду Мемфис у америчкој држави Тенеси, праћен је дословно сваки његов корак. Према оцјени ФБИ, он је био „опасност за америчко друштво“. Истрага је – као и послије атентата на предсједника САД Џона Кенедија 1963. и на његовог брата, сенатора у држави Њујорк, претходно министра правде Роберта Кенедија 1968. – очито намјерно вођена крајње траљаво. Прави убица није откривен, а независна истрага је установила да човјек оптужен за атентат на Кинга и осуђен на 99 година робије, никако није могао да почини убиство.

1942. – У Лондону у Другом свјетском рату потписан нацрт Балканске уније, споразум грчке и југословенске избјегличке владе о узајамној помоћи у борби за обнову монархије.

1942. – У источној Босни отпочела Друга офанзива против партизана у Другом свјетском рату, током које је више од 35.000 њемачких и хрватских војника до 7. фебруара овладало комуникацијама, али су послије проласка главнине непријатељских снага партизани поново запосјели изгубљене дијелове слободне територије.

1943. – Американци послије вишемјесечних огорчених ваздушних, поморских и копнених борби избацили у Другом свјетском рату јапанске трупе са стратешки важног пацифичког острва Гвадалканал, чиме је заустављено њихово напредовање према Аустралији.

1969. – Полетио совјетски космички брод „Сојуз пет“ с тројицом космонаута, који се потом спојио са „Сојузом 4“, лансираним претходног дана, што је било прво спајање космичких летјелица с људском посадом у орбити око Земље.

1971. – Асуанску брану у Египту на ријеци Нил отворили египатски предсједник Анвар ел Садат и предсједник Президијума Врховног совјета СССР Николај Подгорни. Изградња тог капиталног објекта хидроенергентског и мелиорационог система трајали су 11 година.

1973. – Израелски премијер Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом Шестим, поставши тако први предсједник владе јеврејске државе који се сусрео с поглаваром римокатоличке цркве.

1986. – Совјетски лидер Михаил Горбачов саопштио план за „ослобађање Земље од нуклеарног оружја за 15 година“.

1991. – Европска заједница признала југословенске републике Хрватску и Словенију као независне државе, упркос учесталим упозорењима да ће то долити „уље на ватру“ ако претходно не буду ријешена права мањина у отцијепљеним републикама. Одлучујућу улогу у доношењу такве одлуке имао је огроман притисак Њемачке.

1993. – САД наредиле поморску блокаду Хаитија, правдајући то опасношћу „масовног губитка живота у мору“ због таласа избјеглица из те земље у Карипском мору.

1996. – Тешко обољели премијер Грчке Андреас Папандреу поднио оставку.

2001. – Започела с радом Википедија, својеврсна, мада непоуздана, он лајн енциклопедија. Њен оснивач Американац Џими Вејлс намјеравао је да убрза њену претходницу Нупедију, чији су оквири били престроги, јер се од сарадника тражило да имају докторат из подручја о којем пишу, а текстови су морали да пролазе кроз неколико фаза провјера. Првобитна Вејлсова Википедија имала искључиво верзију на енглеском.

2006. – Социјалиста Мишел Башеле постала прва жена предсједник у историји Чилеа.

2006. – Америчке снаге ослободиле око 500 ирачких притвореника из злогласног затвора „Абу Граиб“ у Ираку.

2007. – Умро Бо Јибо, посљедњи од „осморице бесмртних“. Ветеран кинеске комунистичке револуције 1949. министар финансија и потпредсједник владе. За вријеме културне револуције /1966-1976/ провео је 10 година у затвору, да би 1978. био рехабилитован. Бо је посљедњи од „осморице бесмртних“, групе револуционарних ветерана, међу којима је био и кинески лидер Денг Сјаопинг, који је водио Кину кроз економске реформе 1979. године и превирања крајем осамдесетих година 20. вијека.

Avatar
Портал Соколац-срце Романије је званични портал општине Соколац, једне од шест градских општина града Источно Сарајево, основан 13.новембра 2012.године.