Млади јеромонах је због недовољног броја свештеника био одређен за другог свештеника у сеоској парохији. Али у души јеромонаха није умрла привлачност ка свету и овоземаљским радостима. Наступало је искушење – жеља да има породицу.

Једном су га позвали у једно село да крсти дете једног младог брачног пара.

Дошавши у њихову кућу, он је постао сведок породичне среће. Растужило се срце младог јеромонаха и испунило зависти због среће младог пара. Његов дух се толико смутио, да он у таквом стању није смео да служи Тајну Kрштења.

Под изговором да је заборавио Миро, он је одбио да крсти дете и обећао је да ће доћи поново кроз неко време или послати другог свештеника. До куће је било око три километра. У души јеромонаха је била права бура.

Помолио се Господу за помоћ у искушењу и почео горко да плаче. Гледа, а њему у сусрет иде старац у монашкој одежди, исцрпљеног строгог лица. Зауставио се и рекао:

– Kако си смео да одбијеш да служиш Тајну? Не мисли да твоја душевна и мислена прљавштина могу да оскверне Свету Тајну Kрштења. Врати се брзо и одслужи Тајну …

Рекавши то, старац је постао невидљив.

Млади јеромонах је осетио да је то био сам Јован Kрститељ. Поражен речима и виђењем, јеромонах се истог часа вратио да крсти дете.

У његовој души више није било ни трунке нечистих помисли, и он је са пуним страхопоштовањем одслужио Тајну Kрштења.

Ово чудесно јављање Јована Kрститеља и његове речи потврђују мишљење Цркве, да недостојност свештеника никако не може да смета извршењу и великој светости свих Црквених Тајни.

Мала Даша поново чује:

Стигла су и друга сведочења о чудима. Пошто је, у Kијево-Печерској Лаври, мајка са четворомесечном девојчицом Дашом приступила Десници светог Јована, девојчици, која је од рођења била глува, почело је да функционише чуло слуха, пренеле су украјинске новине. Чудо се десило када је излазећи из храма Kијево-Печерске лавре, где се тога дана налазила ова велика хришћанска светиња на свом пропутовању, једна верница испустила новчић, а Даша се окренула и заплакала.

„Дашка ништа није могла да чује, није реаговала на звуке. Она је од рођења била глува. Лекари су рекли – заувек. А види сад! Али, ја сам знала, ја сам се молила! Само Христос зна како сам се молила! А муж није веровао, није дао да се иде у Лавру“, испричала је Дашина мајка.

Ово су тек два од многобројних исцељења која се већ вековима приписују светитељској моћи Јована Kрститеља. Он се у хришћанству сматра последњим од пророка који су најављивали долазак Спаситеља, а и јединим који га је видео. Међу јеванђељским личностима које окружују Спаситеља, Јован Kрститељ заузима посебно место, како по свом чудесном доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштавању људи и крштењу самог Исуса (на реци Јордану, обојици је тада било око тридесет година), али и по свом трагичном одласку из овога живота.

Прославља се неколико пута у години, али највише свечара је 20. јануара. Пуно наших породица слави га као крсну славу. Срби га посебно поштују и као заштитника кумства и побратимства.

Славили су га и многи занати и еснафи. Свети Јован је широм света заштитник кројача, кожара, крзнара, гостионичара, ножара, затвореника, осуђеника на смрт, као и певача и музичара. У сваком храму налази се његов лик, а на прастарим византијским иконама осликан је са крилима.

ИзворОпанак
Avatar
Портал Соколац-срце Романије је званични портал општине Соколац, једне од шест градских општина града Источно Сарајево, основан 13.новембра 2012.године.