Зебрасте бар кодове можете видјети свуда око себе, на свим стварима које сте купили у трговини, књижари или онлине. Они знатно олакшају живот и куповину која је од њиховог појављивања постала знатно бржа.

– Поред свих технолошких напредака, тихи тријумф у 20. вијеку у малопродајној индустрији доживио је бар код. Малопродаја је можда једноставна, али није лака, а бар код се показао као компактна, елегантна и флексибилна олакшица – каже Јонатхан Реyнолдс са Оxфорда.

Бар код је толико универзалан да је тешко повјеровати да га је неко изумио. То је, на основу идеје Нормана Јосепха Wоодланда, направио амерички инжењер Георге Лаурер, који је предводио тим задужен за стварање “универзалног кода за производе” (скраћено УПЦ) и за опрему коју је потребно скенирати. Прво је употријебљен на паковању жвакаћих гума у супермаркету у Охију 1974. године.

Индустрија прехрамбених производа хтјела је да олакша продају, учини је бржом и прецизном. Према изворима из седамдесетих, бар кодови су убрзали продају за 40 одсто и откад су се почели употребљавати, цијена се више није морала писати на сваком паковању или се мијењати када је производ на попусту. То је спријечило купце и да скидају и мијењају цијене производа, а развојем напредног софтвера продаја се додатно убрзала.

Почетне тешкоће у продаји

Без обзира на све обећане предности, усвајање бар кода текло је споро. Трговци су нерадо одвајали средства за нужне скенере и нису хтјели да дају новац на технологију за коју су вјеровали да неће потрајати.

Осим тога, многи су купци сумњали да се производ, који су купили, може пратити или да ће бити преварени јер на њему више није била отиснута цијена. Убрзо су услиједиле теорије завјере.

Ипак, бар код се осамдесетих година полако почео ширити планетом, а без обзира на то што је његов изум постао дио свакодневице милијарди људи, Лаурер није добио ни један једини цент за њега. Компанија за коју је радио допустила је јавно кориштење бар кода да би продала своју опрему за скенирање.

– ИБМ није покушао да патентира или на неки други начин заштитити свој симбол и код јер нисмо хтјели да било што успори његову имплементацију као УПЦ симбола. Дали смо га индустријама на кориштење – написао је Лаурер у својој аутобиографији Енгинееринг WАС Фун!.

За ИБМ корпорацију бар код је био генијалан потез, а за Лаурера, који је преминуо у 94. години у децембру 2019., најважнији изум у каријери дугој 36 година.

Од кружног до општепознатог бар кода

Настанак бар кода није био лак процес. ИБМ у почетку креирања кода није имао опрему која би очитавала бар кодове због чега је Лаурер почео израђивати код по сопственој замисли. Прво је направио кружни код, али он није био практичан за штампу па је морао смислити нешто другачије.

У својој најједноставнијој форми бар код је једнодимензионални склоп 20 црних вертикалних линија различите дебљине и 29 бијелих размака између њих, који су различите ширине. Ове линије представљају бројеве који се штампају испод бар кода. Сваки код садржи 95 дијелова бинарног кода и поклапа се са информацијом у бази података.

Оригинални бар код прихватиле су многе индустрије, које су у складу са својим потребама могле мијењати његову величину.

Од једноставности до дводимензионалности

Иако се прва генерација једнодимензионалног бар кода промијенила током година, основа је остала иста, он означава предмете, али и животиње које се продају.

Од прве комерцијалне употребе, бар код је постао нужно средство за управљање глобалним ланцем залиха, омогућавајући претходно незамисливу транспарентност о локацији и напретку добара и материјала – каже Алистаир Милне, професор финансијске економије на Универзитету Лоугхбороугх у Енглеској.

Његов даљи развој, у правцу дводимензионалног кода, проширио је употребу бар кода. Ови кодови изгледају другачије и састоје се од правоугаоника, тачака, боја и геометријских облика који садрже потребне информације.

Најновији облик бар кода користи се за поништавање карата, интернет банкарство и за дијељење информација са купцима који могу скенирати ове кодове мобилним телефонима.

Глобални успјех бар кода показује велику одговорност коју има данашња технологија.

– Кључ је у побољшању животног стандарда и потпуном кориштењу предности дигиталне технологије и стандардизације. УПЦ бар код и његови насљедници добра су илустрација утицаја који има данашња технологија – каже Милне.

ИзворИндекс
Avatar
Портал Соколац-срце Романије је званични портал општине Соколац, једне од шест градских општина града Источно Сарајево, основан 13.новембра 2012.године.