Помоз Бог ти Соколачка Лазарице
Бакљо провославна разбила си тмине
Клањам ти се божанско ти љубим лице
За твој пламен свети нема помрчине.
Добро ти јутро Романијско Косово
Васкрсла си и процвала надо свела
Испод красте буја ткиво мало ново
Новакова дјеца ране пребољела.
Здраво осванула моја Романијо
Крви моја модра плава и зелена
Хајдучице љепотице и ђидијо
Ко ђинђува слободом си окићена.
Сретно ти свануће завичају мио
Здраво осванула дрчна Србадијо.
Миланко Боровчанин Ромсок (јануар, 1997.године)
