Иако у календару није обележен као црвено слово, Црква му ипак даје велики значај и слави га као – благовесника који је учествовао и најављивао све значајне догађаје везане за настајање хришћанства.
Празник је установљен на Светој гори у ИX веку поводом јављања архангела Гаврила у келији код Кареје где је прстом исписао на камену песму Богородици.
Сабор Архангела Гаврила се поред 8. априла, слави и 26. јула, као Летњи Аранђеловдан.
За свеца су везни многобројни обичаји. Девојке не узимају ручне радове у руке, али за мушке је ово најбољи дан за мобу. У народу је остало устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак.
Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње, јер се верује да он доноси „благе“ и лепе вести.
У народу је празник познат и као летњи Аранђеловдан за који се везују обичаји, према којима је, оним који поштују веру тог дана забрањен скоро сваки рад.
У Босни га славе и као „Волујског свеца“, са чиме се слажу и у Таковском крају, где је по веровању једном сељаку, појењем грла на седам извора, излечио бољешљиву стоку.
Арханђео Гаврило је „жива сила бестелесна“ и „један од седморице серафима“ најближих Божијем престолу.
Учествовао је у Божијем стварању света и у борби против „палих“ анђела, предвођених самим злом, Сатаном.
Његову благодетну улогу признају, празнују и славе све три монотеистичке религије – јудеизам, хришћанство и ислам. Јевреји сматрају да Божији гласник послан Данилу, Захарији и Марији, а хришћани и муслимани верују да је он прорекао рођење Јована Крститеља и Исуса.
Архагел Гаврило је сведочанство о почетку настајања Божије творевине пренео пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише Књигу постања. Он је и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог – Светог Јована Крститеља.
