У зворничком Дому омладине представљен је роман „Теодор“ – први и други дио, аутора Предрага Бојиновића из Добоја. Роман „Теодор“ проглашен је најбољим романом на петим „Дринским књижевним сусретима“ одржаним 16. октобра прошле године у Зворнику, а дјело је изашло у издању зворничке издавачке куће „АСоглас“.
Бојиновић је рекао да је „Теодор“ историјски роман који говори о српској, и не само српској, историји, јер се у роману преплићу судбине неких људи са ових наших простора и додао да дио романа прати причу из Првог српског устанка.
Истичући да је Први срски устанак добрим дијелом братоубилачки рат, Бојиновић је рекао да је то у ствари рат који смо имали и деведесетих година прошлог стољећа на овим просторима.
– Кад се завршио овдашњи посљедњи грађански рат питао сам се да ли ће се појавити неки писац који ће да опише сву трагедије која се дешавала људима на овим порсторима – запитао се Бојиновић.
Он је рекао да је било неких романа на ту тему, али да нису задовољавали свеобухватну цјелину, јер је у њима описивана само једна страна медаље.
– Сасвим случајно сам у истраживањима пронашао биографију човјека из Првог српског устанка из времена реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића у којој је описана сва трагика човјека по имену Теодор, главном јунаку по коме је и настао овај роман – рекао је Бојиновић.
Он је подсјетио да је Теодор био један од вођа Првог српског устанка у лозничком крају и да је објешен у Зворнику 1813. године и додао да се радња романа завршава у Зворнику.
– Роман ‘Теодор’ захвата нашу историју у посљедњих 200 година, али постоје и искораци који говоре о неким историјама и нашим трагедијама у Првом и Другом свјетском рату, као и посљедњем грађанском рату – рекао је Бојиновић.
Он је нагласио да је порука романа искључиво антиратна и, не само антиратна, то је роман против свих ратова и трагедија у којима је најтрагичније када пуцамо једни на друге, а добро се разумијемо, односно говоримо истим језиком.
Рецензент Станислав Томић рекао је да роман „Теодор“, рекло би се, несумњиво антиратне нарави, чија тема није један рат, него рат у начелу. Томић каже да приповједач овим списатељским подвигом подиже хаубу рата и показује читаоцу мотор интереса.
Рецензент издваја један дио интерлудијума Бојиновића у којем каже да изгледа да је „рат више трговина него битка, да уз трговину иде и угоститељство, а све рачуне на крају плате они који их нису направили“.
Томић каже да Бојиновић у роману дијагностификује један од централних проблема нашег народа, очигледно свјестан огромне препреке његовог духовног и материјалног напретка, пред којом је забринут и на коју опомиње: „Како то да нам увијек недостаје слоге, да мислимо и радимо заједно? Зашто се увијек свађамо и мрзимо, одмежемо једни другима, олајавамо. Само на власт и на паре мислимо“.
