Зосим, светогорски монах са Романије

Монах Зосим кога сви које је посјетио памте по скромности и молитви Господу право је оличење Христовог блаженства. Овај светогорски монах, поријеклом са Романије, увијек је био приступачан народу. Нема дома, цркве, манастира, гдје није дошао а да није оставио макар иконицу и скромну молитву.

Монах Зосим, поријеклом са Романије, смирен, понизан, живот посвећен молитви Господу проводи у светогорском манастиру Хиландару.

О Зосиму, пише и ђакон Божидар Васиљевић, који наводи да је рођен као Васо Крсмановић у Бијелим Водама у општини Соколац.

Док се није одлучио за потпуну посвећеност духовном животу, ђакон Васиљевић наводи да је Васо радио у дрвној индустрији на преради дрвета, али је још од малена исказивао посебну љубав према Богу.

„У Храму Светог пророка Илије редовно се молио и стајао као сјенка свијеће“, пише ђакон и додаје да је Васо био редован на литургијама и активан у духовном животу цркве, па је све то и утицало да се на крају обрео у манастиру Острогу гдје је био искушеник пет, шест година.

На крају одлази у царску лавру Хиландар гдје је замонашен, добија име Зосим. На послушању је у келији Фласка у Кареји, хиландарској келији са параклисом посвећеним Рођењу Пресвете Богородице.

Стара, оронула и конзервирана светиња, која нема овосвјетских потрепштина, свједочи о богатом духовном светогорском животу, на сваком педљу Свете Горе. У њој су стасидије у капелици са иконостасом, келије и занимљив иконопис из 16. вијека.

Већ у прво вријеме по повјереном му послушању од игумана хиландарског Методија, Зосим показује и своју ревност, али и да вјерно чува оно што је понио из родног краја.

Када је избио велики пожар у Хиландару 2004. од ватре из конака и келија монах Зосима је потрчао да спаси своју ручну косу и секиру, које је донио са Романије.

Ђакон Васиљевић истиче Зосимову смиреност, понизност, наводећи да је пустињак у гужви, маргинализован, али примјетан.

Кад би, пише ђакон, Зосим походио отаџбину нема дома нити светиње у коју би дошао а да није оставио макар иконицу и своју скромну молитву. Сваки дар, поклон или цједуљицу преносио је и макаријевски умножавао, дарујући манастиру и потребитима.

То се види по његовој скромној монашкој раси, обући, панакамилавци и цјелокупном животу, напомиње ђакон Васиљевић и појашњава да би, када би описивали Зосима, добронамјерни и оштрог ока рекли да ликом подсјећа на образац иконе Светог Саве од Паје Јовановића, коју је насликао по мотивима из Студенице и Милешеве.