Гласање опозиције у Народној скупштини Републике Српске била је непотребна грешка која је нанијела озбиљан ударац опозиционом ентузијазму и елану за промјене у Републици Српској.
Ово је изјавио потпредсједник ПДП и шеф клуба посланика те странке у Народној скупштини РС, Игор Црнадак, коментаришући недавну одлуку посланика ПДП и СДС у Народној скупштини да подрже вето српског члана Предсједништва БиХ, Жељке Цвијановић.
Једна од упечатљивијих Црнаткових констатација том приликом, између осталог, било је и то да се, како је навео, повећао страх “код свих који желе промјене да је режим продро дубоко у ткиво опозиције”.
Да ли је режим, како тврди Црнадак, “дубоко продро у ткиво опозиције” и да ли су поједини опозиционари, како се већ дуго спекулише у јавности, скривени “тројанци” и сарадници власти, питали смо за мишљење аналитичаре и добре познаваоце овдашњих политичких прилика, као и стања у опозиционим редовима.
Да ли је и колико владајући режим заиста “продро у ткиво опозиције” то, према ријечима комуниколога Младена Бубоњића, најбоље знају они који су унутра, у самом систему власти.
– То су више инсајдерске информације, али оно оно што ми можемо да видимо јесте то да је опозиција скројена по мјери власти, односно да у Републици Српској имамо опозицију коју свака власт може да пожели. Као да ју је Додик сам састављао по својој мјери – каже Бубоњић за Српскаинфо.
То се, додаје он, може јасно закључити не само на основу неких политичких ставова, већ, како каже, и на основу тога што видимо да “опозиција дословно игра онако како власт свира”.
– Има ту још доста аспеката, као што су преласци опозиционара у редове владајућих странака, што је већ рак-рана наше политике. Нажалост, политика је овдје постала најважнији начин за обезбјеђивање егзистенције. Политичко-идеолошке вриједности овдје не пију воде, већ се само гледа како да се уђе у структуру власти. Зато у политици имамо толико тих чувених “папака” – сматра Бубоњић.
Власт предвођена СНСД, према његовим ријечима, веома добро одрађује “унутрашње политичке ствари”, за разлику од спољних, гдје се, како тврди, налази у великим проблемима.
– Кад се ради о унутрашњим стварима, видимо да власт готово редовно опозицију доводи пред свршен чин. Поставили су такав наратив да уколико опозиционари не играју по њиховим нотама врло лако их могу прогласити издајницима и страним плаћеницима. С друге стране, сама опозиција далеко је од тога да је другачија од Додиковог наратива. И они су свјесни да када би одустали од тог наратива, и овако лош резултат био би им још гори! Јавност би их још више проскрибовала. Због тога морају да играју како ови из власти свирају – тврди Бубоњић.
Зато се, тврди он, често дешавају ситуације да упркос силним нападима, етикетирањима, проглашавањем за издајнике и плаћенике, актуелна власт од те исте опозиције добија подршку за своје идеје у Народној скупштини Републике Српске.
– Може се рећи да се у наративном аспекту опозиција не разликују од власти. Због тога се може закључити да власт под контролом држи не цијелу опозицију, али сигурно њен добар дио – сматра Бубоњић.
Правник и бивши високи функционер ПДП, Милко Грмуша, оцјењује да би можда правилније било обрнути тезу, односно да је опозиција, како каже, “дубоко продрла у ткиво режима”.
– Ако ћемо искрено, у овој власти бар 90 одсто функционера дошло је примарно из СДС и партија које су биле на власти од 2002. до 2005. или 2006. године. Дакле, то су људи из СДС, ПДП и бивших радикала. Када би ту урачунали и оне који су у периоду од 1992. до 1995. били у СДС не знам да ли би, осим Додика, ико остао да је сад у власти, а да није тада био у опозицији. То је чињеница – истиче Грмуша.
Додаје да је, једноставно, у бићу људи који се овдје баве политиком то да не да буду у опозицији.
– Изгубило се повјерење да се може нешто системски урадити. Народ не да не вјерује у то, већ све то посматра цинично. Од кога нема користи, нема шансе да им грађани приђу јер подједнако се гаде свих. Кад имају непосредни интерес да се нешто уради, као на пијаци кад нешто купујете, онда гласају. Тако је како је. Тако ствари овдје функционишу – тврди Грмуша.
Што се тиче Црнаткове реакције и тврдње да је “режим дубоко продро у редове опозиције”, Грмуша сматра да је потпредсједник ПДП “начелно у праву из разлога које је навео”.
– Тако ствари функционишу, а има и једна ствар коју опозиција мора да уради како не би настављали грешку коју увијек приговарају Додику, а то је да је он Републику Српску изједначио са собом, што је тачно. Међутим, некад чак и највећи Додикови критичари праве исту грешку. Кад треба да бране Републику Српску, они имају у глави да тиме бране Додика. Лидеру СНСД се, не дај Боже, може нешто десити, да га нема, али остају хронични проблеми у БиХ јер их је било и прије Додика – наводи Грмуша.
На том питању опозиционари у Српској, оцјењује он, полако напуштају ту перцепцију јер су оптерећени “ужасном владавином СНСД у посљедњих 20 година”.
– Као да су заборавили да је политика нешто што је изнад појединачног односа према људима. Мислим да то људи такође интуитивно осјете, а ово је политички простор Републике Српске који је, срећом или нажалост, одвојен од политичког простора у Федерацији БиХ и Сарајеву. Оно што је интересантно у Сарајеву није интересантно у Бањалуци, поготово не у Модричи или Требињу. Плашим се да су многи добри људи у опозицији, они искрени опозиционари, заборавили ту нијансу која их спречава да коначно добију већу подршку бирача и да се коначно ова, заиста ужасна власт, смијени. Парадоксално и трагикомично је то да најжешћи борци против СНСД некад несвјесно помажу СНСД да оволико дуго опстаје на власти и урушава Републику Српску – закључује Грмуша.
