Петар Ђокић, министар енергетике и рударства РС, већ годинама се налази под лупом истражилаца у два одвојена предмета због сумње да је починио вишемилионску штету Републици Српској.
Оба предмета већ су достављена и надлежним тужилаштвима, сазнаје Српскаинфо.
Петар Ђокић се на мети истражилаца нашао због уговора са кинеском компанијом око изградње ХЕ Бистрица, о чему су медији прекјуче писали, док се други предмет односи на ЕФТ Станаре због измјена Правилника о висини концесионе накнаде и банкарским гаранцијама у области електроенергетике, енергената, рударства и геологије у РС.
Спорни Правилник је 2016. године два пута измијењен, што је у оба наврата потписао Петар Ђокић, који је у то вријеме био, такође, министар у истом министарству као и данас.
Прво су концесионари који у свом саставу имају рудник и термоелектрану ослобођени плаћања посебне накнаде за експлоатацију угља, који користе за производњу струје, а плаћали су укупну концесиону накнаду од 3,6 одсто од годишњег прихода, оствареног производњом и продајом струје.
Услиједила је нова измјена, по којој је концесионарима, који истовремено плаћају и накнаду за коришћење природних ресурса, накнада смањена са 3,6 на 0,5 одсто.
Истрага се “вуче” 8 годна
Истражиоци вјерују да је Српска због овога изгубила минимално 100 милиона КМ.
Измјенама Правилника о висини концесионе накнаде, како се сумња, Ђокић је појединим концесионарима омогућио бесплатну експлоатацију угља, док је накнаду за коришћење природних ресурса за производњу струје драстично смањио.
Истрага у овом случају покренута је још 2017. године али је тај предмет годинама “гуран у ладицу”.
Извор Српскаинфо из правосуђа истиче да је у међувремену тај предмет поново активиран и прослијеђен надлежном тужилаштву.
Подсјећамо, медији су прекјуче објавили да су припадници СИПА поднијели извјештај Тужилаштву БиХ против Петра Ђокића и Ненада Ђукића, заступника у преговорима кинеске фирме Цхина Натионал Аеро-Технологy Цорпоратион и више непознатих особа због уговора из 2019. године о изградњи ХЕ Б-1, Б-2а и Б-3 на ријеци Бистрица.
Тај уговор је, како се наводи, штетан за буџете Републике Српске и БиХ, а чијом реализацијом и спровођењем је Ђокић обезбиједио себи прибављањем противправне имовинске користи у милионском износу.
– Све мјере и радње у припреми и потписивању штетног уговора унапријед су планиране и договорене са посредником Ненадом Ђукићем те су поступци свјесно и са намјером реализовани на начин да се начини штета буџету и на основу тога именовани прибави новчани износ у одређеном проценту – наведено је у пријави која се налази у Тужилаштву БиХ.
Ђокић заједно са осталима се сумњичи да је тим радњама, како се наводи, починио кривично дјело “прања новца”, “злоупотребе службеног положаја или овлаштења” и “удруживање ради чињења кривичних дјела из кривичних закона БиХ и Републике Српске.
Штетност уговора
Министар Ђокић заједно са Ђукићем и са још више других одговорних лица потписао је штетан уговор за Републику Српску са кинеском компанијом Цхина Натионал Аеро-Тецхнологy Интернатионал Енгинееринг Цорпоратион за изградњу хидроелектрана на ријеци Бистрици, уз потом утврђени договор да од средстава које Влада Републике Српске исплати кинеској страни, министру Ђокићу припадне 15% новца од тог износа.
Прије потписивања уговора, како стоји у пријави, министар Ђокић је ступио у контакт и постигао међусобни договор са Ненадом Ђукићем из Београда, који је био посредник за склапање тог уговора, те је са њим договорио све детаље о начину сачињавања штетног уговора, као и да након исплате један дио средстава добија лично он (министар Ђокић).
Даље се у пријави наглашава да је уговор, склопљен у Кини у децембру 2019. године, потписао министар Ђокић у присуству предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића, пише БН.
Установљено је да је уговор изван свих основних правила и прописа пословања и поступања сачињен и потписан у примјерку који је био само на енглеском језику.
Српскаинфо сазнаје да је наведени уговор преведен на српски језик тек скоро 2 године касније.
У питању је уговор чија је вриједност милионска, а није поштован закон о јавним набавкама, односно није постојао ни минимум процедура за додјелу оваквих значајних пројеката, дакле без јавног позива за достављање понуда, без тендера, преговора, без икакве процедуре.
Уговор је након потписа формално постао важећи и почела је његова реализација, а самим тим и обзиром на његову штетност по Републику Српску кинеској страни је исплаћено око 70.000.000 (седамдесет милиона КМ).
