Савјет безбједности Уједињених нација усвојило је 11. јуна 2025. године на својој 9934. сједници Резолуцију 2740, којом се потврђује наставак рада Механизма за међународне кривичне судове (МИКС) – насљедне институције Хашког трибунала за бившу Југославију (ИЦТY) и Руанду (ИЦТР).
Ова резолуција долази у тренутку када се међународна правда налази у завршној етапи једног историјског поглавља, уз завршене кључне процесе, пронађене бјегунце и постављене темеље за будући рад националних правосуђа.
Једна од централних одлука је продужење мандата тужиоца Сергеа Брамерца до јуна 2026. године. Брамерц је том приликом изнио осврт на рад Тужилаштва, посебно када је ријеч о кривичном гоњењу одговорних за злочине у Руанди, нагласивши сложеност и трајни изазов доказивања одговорности за најтеже међународне злочине.
Када је ријеч о Босни и Херцеговини, истакао је формирање заједничког истражног тима између Механизма и домаћих институција.
– Прије неколико седмица предали смо комплетан истражни досије Тужилаштву БиХ, фокусиран на осумњичене за злочине против човјечности. Нови заједнички тим ће ускоро одржати и први радни састанак, а циљ је подизање оптужница у што скоријем року, рекао је Брамерц.
Усвајањем ове резолуције, Савјет безбједности такође је позвало државе чланице на пуну сарадњу с Механизмом, посебно у вези с извршењем казни, релокацијом особа које су ослобођене или су одслужиле своје казне, те очувањем архива ИЦТY-а и ИЦТР-а.
Истакнута је потреба за даљом рационализацијом рада и смањењем трошкова, будући да Механизам улази у завршну фазу свог постојања као „мала, привремена и ефикасна институција“, како се наводи у тексту резолуције.
Руски амбасадор при УН-у Василиј Небензја обратио се на сједници Савјета безбједности УН-а гдје је врло јасно нагласио да Руска Федерација сматра да су Радован Караџић и Ратко Младић мучени у затвору, те да су њихова основна права нарушена узимајући у обзир њихова здравствена стања.
– Узимајући у обзир такозване „напредне сигурносне мјере“ у случају господина Караџића, ове мјере су у бити осмишљене да муче дотичног. Такође, сматрамо да затвор не дозвољава господину Караџићу да спава, те га тиме муче изостанком сна између осталог.
Ипак, закључак је јасан, Механизам се приближава свом затварању, али његово наслијеђе остаје живо, како у архивима који ће бити доступни истраживачима и државама, тако и кроз пренесене истраге и подршку националним правосуђима у трагању за правдом.
