Од 1. маја 2025. године, аеродром у Требињу има новог директора.
Предраг Бабић сјео је у фотељу умјесто Младена Станковића, који је поднио оставку, а од њега је, судећи према изјавама, осим папирологије, наслиједио и став да пројекат напредује.
У чему се огледа тај напредак, нисмо сазнали, јер до закључења овог броја „Независних новина“ нисмо успјели да ступимо у контакт са Предрагом Бабићем.
Ништа боље нисмо прошли ни у покушају да ступимо у контакт са било ким из овог предузећа. На интернет страници требиње-аирпорт.цом, посљедња информација објављена је у фебруару 2024. године, а ради се о обавјештењу о Студији утицаја на животну средину.
Студија је, подсјетимо, затражена након што су се власти у Дубровнику побуниле да неће дозволити изградњу без претходно урађене студије, тврдећи да ће аеродром и објекти бити грађени у заштитној зони ријеке Омбле, те тако угрозити извориште питке воде за Дубровчане.
Осим информација о студији, на званичном сајту аеродрома Требиње само пише да је страница у припреми, а за оне који желе добити било какве податке, није остављен ни број телефона.
Слично је и са Фејсбук страницом Аеродром Требиње, гдје се такође не може пронаћи контакт број предузећа, али су, за разлику од интернет странице, нешто ажурнији, те преносе шта други пишу о пројекту аеродрома.
Посљедња вијест је из новембра 2024. године, гдје се каже да је од око 300 хектара које би требало да обухвата аеродром, експроприсано 12 одсто, односно да је власницима земљишта до тада исплаћен новац за око 35 хектара.
У тексту се наводи и да је планска документација за изградњу аеродрома усвојена те да су издати локацијски услови за изградњу. Експропријације би требало да буде завршена до краја 2025, а изградња би требало да почне 2026, што је 20 година од када је ова прича почела.
Мирко Ћурић, градоначелник Требиња, каже да је разговарао са новим директором аеродрома, подсјећајући да је Предраг Бабић већ учествовао на пројекту требињског аеродрома, али и да је био и директор предузећа „Аеродроми Србије“.
Локација аеродрома планирана је западно од урбаног центра града, према насељу Хум.
„Обухвата дијелове насељених мјеста Требиња: Хум, Јусићи, Петровићи, Јушићи, Талежа, Дужи, Љубово, Гола Главица, Кликовићи и Церовац“, речено је у Студији утицаја на животну средину за изградњу и рад аеродрома Требиње, коју је израдио ЦЕТЕОР из Сарајева.
Све наведено звучи лијепо, од тога да предузеће ради, да има директора, планове, али је чињеница да аеродром у који се скоро двије деценије више улаже ријечима него дјелима, нема ни писту, ни пратеће објекте, а камоли авионе или путнике.
Прича о аеродрому у Требињу почела је 2006, убрзо је основано ЈП, а план је био да аеродром буде изграђен у селу Зупци, те да 2011. полете и први авиони. Не само да од тога није било ништа, већ је 2014. године Влада Српске затворила „Аеродром Требиње“.
Прича је поново оживјела 2020. године, када све преузима Србија, оснивач је било предузеће „Аеродроми Србије“ Ниш, а у директорску фотељу сједа поменути Младен Станковић.
Тада је промијењена локација за аеродром па се он преселио у село Миониће, али ни то није трајало дуго, па је као нова локација изабрано село Талежа. План да авиони полете био је март 2022, па онда 2023, а у 2025. години надлежни се тек надају изградњи аеродрома у 2026.
Тренутно се, такође према ријечима Мирка Ћурића, рјешава питање са хрватском страном.
„Добио сам информацију од управе, претходног и новог директора, сви елаборати, све што је неопходно да се ријеши заштита животне средине, то ће они обухватити грађевинском дозволом како не би дошло до угрожавања не само дијела Хрватске, већ, наравно, прије свега Требиња“, истакао је Ћурић за „Независне“.
Ђорђе Вучинић, посланик у Клубу За правду и ред у НС РС, каже да је комплетна прича о аеродрому Требиње до сада била мазање очију јавности.
А док се чека да почну радови на изградњи, на овом пројекту новац се увелико троши.
