Нада Будисављевић, најмлађа сестра Јованке Броз, преминула је.
Од Наде на свом Инстаграм профилу опростио се Жарко Јокановић уз емотивну поруку и низ Надиних слика.
– Данас смо испратили нашу Наду Будисављевић. Нашу предивну пријатељицу. Најмлађу сестру Јованке Броз. Рођена је у Пећанима у Лици, са шест мјесеци остала је без мајке, а оца и брата је изгубила током рата. Другог брата, пар година касније. Са сестром Зором одведена је у дечији дом, гдје их је 1947. године пронашла Јованка, која их је одгајила и школовала. На Филозофском факултету у Београду завршила је енглески језик и литературу, свјетску књижевност и италијански језик. Радила је у Титовом Кабинету и била је једина особа која је Титу дала отказ. Била је професор у Војној школи страних језика, преводилац при Мировној мисију Уједињених нација, професор на Војној академији. Проглашена је за најбољег професора у историји те установе.
– Цијели свој живот ставила је у службу својих сестара. Јованки је била и шеф кабинета и секретарица, собарица, стилисткиња, гардероберка, возач, пратилац на бројним путовањима. И њена куварица, шнајдерка, неговатељица, медицинска сестра и масерка у данима њене изолације. Била јој је све. И исповиједник и дежурни кривац. Једина особа од повјерења и њен вјерни пратилац. Једини свједок бројних бурних догађаја. Једном приликом Крлежа јој је рекао: “Све знате, све видите, све чујете и ћутите, ни о чему ријеч не говорите.” Ипак доста тога је и рекла у књизи коју смо заједно објавили: “Нада Будисављевић – Моја сестра Јованка Броз”.
– Била је и најбоља тетка на свијету својим сестрићима Горану и Зорану. Жијвела је за њих и њихове породице – за Свету и Сашку, Миу и Филипа. И за своју омиљену Фису.
– Мудра, честита и достојанствена, надасве духовита, права интелектуалка, дискретна и скромна, особа од повјерења, пожртвована и храбра, јунак свог времена, а надасве велика лафица – каква се више никада неће родити. Најбољи и најискренији пријатељ, истовремено и директна и префињена, одана и посвећена. Била је оно што више нико никада неће бити. Наша Нада. Када би постојала Енциклопедија пожртвовања – њена слика би била на насловној страни.
– Волимо вас, драга наша Надо. Хвала вам на предивном пријатељству. Почивајте у миру. У вјечност сте се већ уписали. А нама остају трајна љубав и надасве болно недостајање. Ваши Жарко и Милица.
