У последње вријеме, углавном “новим” пензионерима, који пензију добијају путем “Пошта Српске” на кућну адресу, дешава се да на доставном чеку имају одбитак у износу од неколико конвертибилних марака. Ријеч је кажу, о новом намету, а то је наплата услуге доставе у висини од 1% износа саме пензије.
Сви они који су у пензију отишли послије 2023. године, а принуђени су болешћу или желе да им пензија буде достављена на кућну адресу, били су дужни да потпишу обавезу плаћања ове услуге у висини од 1% износа пензије, док ће они који су пензионисани прије 2023. ову услугу, почети да плаћају од 1. јануара 2026. године.
“Истичемо да се не ради о увођењу нове накнаде, већ о избору корисника који се од јула 2023. године, опредјељују за исплату пензије путем поште, уз њихову сагласност да сами сносе трошак дистрибуције”, стоји у одговору Фонда ПИО Републике Српске.
Фонд за пензијско и инвалидско осигурање на овај начин је елегантно, умјесто да из буџета Републике Српске обезбједи средства за ову услугу, коју према уговору врше “Поште Српске”, а која је намјењена људима са углавном најнижим примањима у нашем друштву, управо њих “ударио по џепу”.
У члану 5. наведеног Уговора дефинисано је да се Фонд обавезује да Поштама Српске, на име извршене услуге, плаћа накнаду у висини од 1% на износ обрачунатих пензија. Дакле, Поште Српске не наплаћују накнаду од пензионера за услугу исплате пензија на кућну адресу”, наводе у допису из “Пошта Српске”.
На овај начин ће мизерна повећања пензија од свега пар конвертибилних марака, које славодобитно најављује ресорна министарка Зора Видовић, отићи за, гле ироније, плаћање доставе пензије.
“То је ван памети. Таман нам још и то треба. Огулише нас са свих Божијих страна. Човјек је читав вијек радио, мало пензијице зарадио… Само измишљају нешто гдје им је сигурна пара. Сва пензија испод 1.000 марака, то је садака. То људи само преживљавају. Толико је живот скуп, а пензионери јадни настоје да ником не дугују. Они су највеће платише у овоме друштву…
А ово што они дају, повећавају, то ништа није. Па даш сиротињи двије марке, а они дали 3 марке повећање пензије. Како га није срамота болан? А они од бијеса не знају куд ударају. Дао три марке борцу, мада има бораца и дивљих и свакаквих. Дао му три марке што је сваки дан мислио хоће ли жив доћи кући или неће.
То је брука и срамота. Срамота је о томе и причат, али на жалост све нам је тако. Немамо државе. Руководе и владају лопови и криминалци, сељачке барабе, градски уличари. Ти владају данас”, сматра Халил Чолаковић, пензонер СУП-а.
“Не знам како ће се то одбјати. Има ситно, па нема. То је чиста зезанција, да се тако изразим. Опростите на изразу”, каже Славко Бошњак, прензионисани радник СО Бијељина.
“Није то лијепо. Иако су пензије мале, још одузети и то… Како ће тај народ да живи?
“Није то поштено. Ја свакако мислим да би требало остат’ бесплатно и даље”.
И док се из буџетске кесе разбацују силни новци за разноразне луксузне зграде, хотеле и арбитраже, које су представници владајуће елите случајним или намјерним нечињењем изазвали, за оне који су поштено зарадили своје пензије та кеса је изгледна недоступна. И не само то, већ разноразним наметима покушава да им се узме и “црно испод нокта”.
“Није то лоше да се донесе пензија неком ко је рецимо непокретан и ко не може отићи сам, а ко може отићи, што не би отишао? Али је срамота да узимају од рецимо 400 марака. То су претежно људи са нижим пензијама и треба да му узме и то мало што му донесе пензију кући, а поштар има плату тамо. Према томе, мени то и није баш најјасније”.
“Треба да да неко још и ту марку и још хиљаду неких обавеза, а пошта ради, примају своје плате и то је њихова обавеза да доносе ту панзију. Доносила се пензија у прошлих 100 година и док је мој отац још био жив. Према томе то је стварно једна глупост. Знате колико пензионера има? -Па мислим, нема то смисла.“
“Мислим да је то срамота. И од тога мало треба узети још нешто . Па није фер”.
Како ће овај систем функционисати и докле ће пензионери да трпе маћехински однос власти, остаје да се види. А како је овај проблем ријешен у развијеним земљама, најбоље можемо видјети на примјеру Њемачке, гдје пензионери немају могућност доставе пензије путем поште, већ само преко банковног рачуна. Уколико пензионер не жели да плаћа високу банкарску провизију, има могућност да да пуномоћ члану своје породице, да пензија лијеже на његов рачун, чиме је избјегнута било каква глоба на рачун самог пензионера.
