Мехмед-паша Соколовић, Србин по рођењу, био је моћан велики везир Османског царства и један од најутицајнијих људи свог доба.
Рођен као Бајица Соколовић у српској православној породици, Мехмед-паша Соколовић израстао је у једног од најмоћнијих и најутицајнијих државника Османског царства. Пореклом Србин, доведен је као дете кроз сурови систем „данак у крви“, а захваљујући изузетној интелигенцији, дипломатској вештини и војном таленту, уздигао се до самог врха царства – до положаја великог везира, који је задржао током владавине чак тројице султана. Његов утицај био је огроман, а име заувек уписано у историју Србије, Балкана и Османског царства.
Рођен је 1505. или 1506. године у селу Соколовићи, код данашњег Рудог (Република Српска, БиХ) у српској православној породици као Бајица Ненадић. Отац му се звао Димитрије, а мајка Марија. Као дечак, паша се школовао у манастиру Милешева, где је његов стриц био свештеник, а у „данку у крви“ одведен је у јањичаре када је имао између 15 и 18 година.
Серију „Сулејман Величанствени“ можете гледати на Курир телевизији од понедељка, 8. септембра, радним данима од 20.50 сати.
Ова узбудљива историјска драма говори о владавини и животу једног од највећих турских, али и светских освајача у историји. Радња серије је смештена у XВИ веку, када је султан са својих 26 година дошао на власт и био на трону наредних 46 година.
Серија која прати његов буран живот и његова освајања, интриге у харему, као и у читавом двору дочарава епоху тог времена и моћног Османског царства.
Султан Сулејман је био најзначајнији османски владар који је учествовао у многобројним освајачким походима по Европи и Азији.
У серији се у више епозда појављује и Мехмед-паша Соколовић, а глуми га турски глумац Јилдирим Фикрет Урах.
У народу је остала прича да је Мехмед, када је већ био велики везир, посетио свог стрица у Милешеви и питао га „Спомињеш ли се како си ме некада био?”, а он му је одговорио: „Да те нисам био, не би ту седео где сада седиш”.
Бајица је у Једрену преведен у ислам и добија име Мехмед. Био је добар ученик, па је исламски закон и историју учио врло предано. Постао је велики муслиман, међутим сматра се да је у себи сачувао основе православљла које је усвојио у Милешеви.
Око 1521. године млади Мехмед ступа као јањичар, захваљујући свом стасу и показаној физичкој спремности, у службу код дефтердара Скендера Челебија, финансијског саветника султана Слејмана Величанственог који је био одговоран за државну благајну. Као млад јањичар Мехмед је учествовао у Мохачкој бици 1526. године и првој опсади Беча 1529. године у којима су се највише истакли управо јањичари. Након похода на Беч, Мехмед је у царској палати у Једрену наставио школовање.
Након опсаде и освајања Багдада 1534. Мехмед је после 13 година школовања у Једрену послат у Топкапи палату у Истанбулу, где се убрзо нашао у близини султана Сулејмана. Соколовић од доласка у Топкапи напредује у дворској хијерархији прво као рикабдар – лични дворанин који је помагао свом господару да узјаше коња и пратио га на путу идући поред њега пешице.
Затим је постао чохадар, дворанин ком је главна дужност била да се стара за одећу господара и да приликом свечаности буде у његовој пратњи. Ова титула омогућила му је да се приближи Сулејману који му је давао посебне задатке. Потом је унапређен у силахтар-агу, заповедника царских штитоноша који се бринуо о личном наоружању господара.
Брзо је напредовао, па је убрзо добио звање чешнегир-баше, једног од најопузданијих султанових људи који је свуда пратио господара, управљао дворском трпезом и пробао храну и пиће намењено султану.
Године 1541. или 1543. Сулејман Мехмеда поставља за великог капиџи-башу, најстаријег заповедника дворске страже и главног чувара капија.
У међувремену Мехмед Соколовић је свог оца довео у Цариград и превео у ислам, па је Димитрије постао Џемалудин Синан-бег. Мехмедова мајка се „застидела када је видела сјај, достојанство и велику моћ свог сина”
Након смрти Хајрудина Барбаросе, постављен је за капудан-пашу (командант османске флоте) 1546. године. После три године, 1549. постаје румелијски беглербег. Мехмед је брзо постао миљеник палате, а посебно после једног догађаја који је млетачки дипломата описао: Његов (Соколовићев) напредак се догодио онда када је захваљујући снажној конституцији спасио од утапања султанију Хурем када се њен брод насукао. Захвална султанија се од тада постарала за његово нагло напредовање од чувара дворске капије па све до положаја великог везира.”
Османллије су током својих похода често имали ратне преписке са непријатељима. „У дописивању са околним угарским великашима служио се Мехмед-паша искључиво српским језиком и ћирилицом”, а захтевао је да се и њему одговара на исти начин.
Године 1555. Мехмед-паша Соколовић постављен је за трећег везира. Уласком у везирско веће, постајао је све битнија фигура у царству, и полако и стрпљиво ишао напред, не дозвољавајући да га интриге повуку на дно.
Под директним утицајем Мехмеда-паше Соколовића, 1557. издат је берат којим се дозвољава обнова Пећке патријаршије, и на патријаршијски престо постављен је Макарије Соколовић, његов рођак. У наредних више од 30 година, рођаци Соколовића наслеђивали су једни друге на челу Патријаршије.
Године 1886. Константин Јиречек написао је: „Мехмед Соколовић, који је досад био познат само као турски војсковођа, био је у потаји и српски патриота, свакако само на црквеном подручју и у неку руку ради породичне политике”, а затим додао:
„Соколовићев однос према пећкој цркви показује да се код Срба муслимана у XВИ столећу никако није угасила свест о националном и верском пореклу и да су се они трудили да свој утицај код порте уложе за добро народне цркве, јединог остатка старог домаћег државног организма”.
Након смрти великог везира Рустем-паше 1561. године, други везир Семиз Али-паша именован је за првог, а Мехмед-паша је постао други везир. Године 1562. Мехмед-паша Соколовић оженио је Исмахан, ћерку будућег султана Селима ИИ, која је тада имала само шеснаест година, и тиме постао царски зет.
После три године, 1565, одлуком султана Сулејмана, Мехмед постаје велики везир Османског царства. Био је десети и последњи велики везир коме је Сулејман поверио државну управу. На том највишем могућем положају остао је до 1579. године, за време три султана: Сулејмана Величанственог, Селима II и Мурата III.
После смрти султана Сулејмана наредне 1566. године, његов син Селим показао се као прилично неспособан и незаинтересован владар, па је Мехмед-паша као велики везир управљао државом и имао огромну моћ.
Јакопо Рогацони је о великом везиру Мехмеду-паши Соколовићу 1571. године написао: „Овај управитељ царства рођен је у Босни, има 56 година, лепе је појаве и, као што је једном приликом сам рекао, потиче од деспота Србије”.
Мехмед-паша је постао толико моћан да је за време Селима ИИ готово самостално управљао државом, што су примећивале и стране дипломате.
Франо Гундулић, дубровачки дипломата који је пратио дешавања у Османском царству и Мехмедов савременик, написао је: „Мехмед-паша је сву власт у царству до те мере приграбио да амбасадори, који долазе код султана, преговарају једино с његовим везиром и с њим све послове закључују, а Селим им једино служи за то да му пољубе руку”.
Селим II умире 1574, а Мехмед-паша остаје велики везир све до 1579. када га султан Мурат III смењује. Исте године је на пашу извршен атентат 11. октобра, а верује се да је убиство наручио сам султан који се окружио непријатељима Мехмеда-паше. Сахрањен је у Истанбулу.
Према једном предању, Мехмед-паша је пред сваки сусрет са султаном на неколико тренутака ишао у једну одају у којој се налазила његова одећа у којој је доведен у Цариград. То је радио у намери да се увек сети свог порекла онда када слава прети да му помути разум.
У манастиру Пива налази се фреска на којој је приказан Мехмед-паша Соколовић. То је јединствен пример да је један муслиман у турској ношњи приказан у српском манастиру.
Мехмед-паша Соколовић никада није заборавио своје српско порекло, па је поред обнове Пећке патријаршије заслужан и за многе задужбине које је оставио широм некада српских земаља. По његовом наређењу 1571. године је изграђен мост преко Дрине у Вишеграду (који је српски Нобеловац Иво Андрић описао у делу „На Дрини ћуприја”). Подигао је још неколико мостова у Босни, Херцеговини и Црној Гори. У свом родном селу Соколовићима код Рудог изградио је џамију, а у селу Поблаће код Прибоја, подигао је и цркву која је више пута рушена и обнављана. Такође, Мехмед-паша Соколовић је био ктитор многим саграђеним чесмама, од којих је најпознатија она у Београду, на Калемегдану.
У Вишеграду је 2017. постављен споменик Мехмеду-паши, а 2018. на улазу у Андрићград свечано је на Видовдан откривен споменик Мехмеду-паши Соколовићу и његовом рођаку Макарију у склопу обележавања стогодишњице од победе српске војске у Великом рату. Приказани су у братском загрљају: један у одори османског великог везира, други у одежди патријарха Српске православне цркве, тада Пећке патријаршије.
