Српска православна црква данас слави Михољдан, празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику, великом хришћанском светитељу и пустињаку који је свој живот посветио посту, молитви и истини православља.
Назива се Отшелником због честих осамљивања у пустињи, а у народу је познат као Свети Михољ, па отуда и назив празника.
Свети Киријак – живот у посту и молитви
Киријак је рођен 448. године у Коринту, гдје је као младић постављен за чтеца Саборне цркве.
Са осамнаест година одлази у Јерусалим, а замонашио се у манастиру Светог Јевтимија.
Живио је строго монашки, држећи се поста и молитве, а током живота разобличавао је јереси и остао упамћен као стуб хришћанске вјере.
Упокојио се у 109. години, 557. године, у манастиру Светог Харитона у Јерусалиму.
Овај светац је још за живота сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина, а био је веома активан у борби за православље изобличавајући јереси, нарочито оригенизам.
Заштитник морепловаца и исцјелитељ
Преподобни Киријак је био познат као исцјелитељ болесних и утјешитељ тужних.
Иако није желио да му се приписују заслуге за чуда, народ га поштује као заштитника морепловаца.
На данашњи празник у многим мјестима одржавају се вашари, литије, завјетине и преславе.
Обичаји и народна вјеровања
Према народном вјеровању, са Михољданом наступа права јесен.
Кад су дани још топли, то доба се назива Михољско љето.
Многе породице славе Михољдан као крсну славу, а вјерује се да су људи рођени на овај дан посебно надарени, благословени и срећни у животу.
Шта се данас ради, а шта не
Према старом обичају, на Михољдан се не ради по кући – не чисти се, не усисава, нити се обављају послови „под кровом“.
Међутим, радови у пољу и на отвореном треба да се заврше, како би се спремно дочекала зима.
Овај обичај потиче из времена када су се почетком октобра обављали посљедњи пољопривредни радови прије хладних дана.
Зашто се на Михољдан не вјенчава
Постоји и народно вјеровање да се на Михољдан не треба вјенчавати.
Према предању, овај обичај потиче из старих времена када су уочи зиме сви били заузети радом у пољу, па се вјеровало да младенци не би могли окупити госте јер су људи били заокупљени припремама за зиму.
