Професор др Бранко Блануша је данас, заједно са члановима ОО СДС Соколац, посјетио неколико најзначајнијих светих и меморијалних мјеста на подручју Сокоца и Романије, одајући почаст палим борцима и српском историјском насљеђу.
– Овдје, на Новом Зејтинлику, поклањамо се најбољима међу нама. Они су бранили част, слободу и име српског народа. Наш задатак је да чувамо оно што су нам оставили – мир, Републику Српску и достојанство сваког човјека. Борци који леже овдје заслужују више од вијенаца – заслужују систем који ће поштовати њихове породице, дјецу и унуке.
Као предсједник, залагаћу се да ниједна породица погинулог борца не живи у биједи, и да наша дјеца знају ко им је даровао Републику Српску и мир. Свако име на овим крстовима обавезује нас да будемо бољи људи и бољи народ. Ако изгубимо осјећај за жртву и истину, изгубићемо и себе. Зато ћемо чувати Републику Српску онако како су је они створили – срцем, часно и без страха, рекао је Блануша.
Блануша је поручио да „Соколица“ није само манастир, да је то споменик души народа, а да су зидови у које је уграђено више од четири хиљаде имена синова Републике Српске који су дали живот за слободу, темељи Републике Српске.
– Њихова имена нису само исписана у камену – она су утемељена у нашој савјести. Овдје нас Соколица учи да се човјек подиже када се врати себи, својим коријенима, светињи и истини. Ово је мјесто које не дијели, већ спаја – мјесто гдје свака молитва има исто исходиште, мир, јединство и наду. Романија је планина која памти. Њене шуме вијековима су уточиште борцима, а њене стијене темељи су слободе.
Морамо чувати овај крај, његове шуме, људе и светиње – јер ко изгуби своју планину, изгубио је свој идентитет. Моја визија је Република Српска која не нуди своје планине на продају. Република која ће више цијенити дрво са корјеном од трупца, истакао је професор Блануша.
– Соколица нас опомиње да није довољно бити Србин по рођењу – треба бити Србин по моралу. Власт није награда, него одговорност. И зато, као кандидат за предсједника Републике Српске, вјерујем да је вријеме да се политика врати честитим људима. Данас сам стајао тамо гдје сунце рађа нову енергију и гдје се сјећамо наших хероја. То је исто сунце — једно грије живот, друго грије душу. То је Република Српска коју ја видим — она која памти, али и иде напријед, поручио је Блануша.
Током посјете, професор Блануша је положио вијенце на Српском војничком спомен-гробљу „Нови Зејтинлик“, гдје почивају 963 погинула борца. Такође, обишао је и Војничко спомен-гробље у Копљевићима код Кнежине, вјечно почивалиште 52 српска борца.
Након тога посјетио је Манастир Пресвете Богородице у Кнежини, духовно средиште овог краја, те Кнежак извор, који је овјековјечио Халид Бешлић у својој познатој пјесми „Романија“.
– Кнежина је доказ да суживот није празна ријеч — већ ствар васпитања и одгоја. Овдје се и манастирска звона и мујезин проламају истим небом, и нико не губи ништа. Напротив, сви добијамо много више — јер кад једни друге поштујемо, тако најбоље чувамо своје. Одавде је потекао Халид Бешлић — глас који је спајао народе, не политиком, него пјесмом а прије свега људскошћу. Његова ‘Романија’ је више од пјесме — то је молитва човјека који је волио свој крај и своје људе. Данас, кад га више нема, та пјесма остаје као завјет: да Романија не буде мјесто раздвајања, него мјесто гдје се опет налазимо, закључио је Блануша.
