Девет генералових рана!

Девет браће Југовића, девет златних пауница, девез година ропства Јанковић Стојана и девет генералових рана. Срећом ни једна није била кобна, али све су задобијене на првој борбеној линији.

У рат је дошао добровољно из Суботици,гдје је био на служби у ЈНА. У рат ушао као мајор, а изашао као генерал! Чинове искалио у ватри и крви.

Можда је и ово један од доказа зашто је Војска Републике Српске била непобједива.

Вјеровали или не. Генерал-мајор Драган Јосипивић, ратни командант Илијашке и 3. сарајевске пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, током рата рањаван је чак девет пута. И прежвио рат!

• јун 1992. година, прострел десне руке метком из аутоматског пјешадијског оружја у Чекрчићима код Илијаша;
• јул 1992. гелер у кичму у Љешеву код Илијаша;
• септембар 1992. гелер у главу, Влашково код Илијаша;
• март 1993. гелер у поткољеницу, објекат Мачак, Нишићка висораван код Олова;
• септембар 1993. гелер у ногу на брду Жуч код Сарајева;
• фебруар 1994. гелер у врат, Брда код Средњег;
• јул 1994. гелер у кољено, Мошевачко брдо, Нишићка висораван код Олова;
• новембар 1994. гелери у ногу и раме, Караула код Олова и
• јул 1995. гелери у руку и у груди, у селу Љубина код Илијаша.

Срећне ти ране, генерале! Начелник штаба за заштиту предсједника Републике Српске, Антитерористичка бригада Полиције Републике Српске, у Српском Сарајеву; замјеник начелника Генералштаба Војске Републике Српске у Бијељини; командант 5. корпуса Војске Републике Српске, Соколац и замјеник помоћника начелника Генералштаба Војске Републике Српске за позадину у Бијељини.

Добровољно је 1999. отишао на Косово да брани Србију, гдје је остао да живи. Тачније, вратио се у Суботицу.

Но, ту прича о ранама није завршена. Активна војна професионална служба престала септембра 2002. године.

Након престанка службе био је принуђен да ради послова у приватним фирмама да би преживио, хранио породицу и школовао четворо дјеце, јер је остао без примања. Понос му није дозвољавао да моли и проси!

Било је то вријеме када је у Министарству одбране, а потом и начелник Генералштаба Војске Србије био натов самозвани генерал Здравко Понош, иначе дезертер из книнске Крајине.

Душебрижници кажу, добро је и прошао, други генерали су у врећама предати у Хаг! Док један број нижеразредних официра који су водили мање јединице ВРС данас посједују приватне компаније, љетниковце, по неколико станова у Београду и мору, пословне просторе, скупоцјене возне паркове, квадове, хотеле, апартмане, викендице, скупоцјену ловачку опрему и позамашне суме новца у кешу, акцијама, дионицама, експлоатишу природне ресурсе као свој ратни плијен и настављају рекетирати привреднике.

То је десета генералова „рана!“ Мада „санирана“, она је највише бољела!