Митровдан, пета по значају српска слава, обиљежава се 8. новембра у част Светог Димитрија, познатог и као Мироточиви. По народном предању, његов гроб је одисао босиљком и смирном, што симболизује мир и благостање, па се управо због тога на Митровдан у кућу уноси свјеж босиљак.
Народ вјерује да се по времену на Митровдан може предсказати каква ће зима бити: сунце најављује благу зиму, мраз дугу и хладну зиму са много снијега, док снијег на празник значи да ће се дуго задржати.
Такође, вјерује се да се на овај дан не треба грдити дјецу, јер ће у супротном бити несташна током цијеле године, пише Нај Жена.
Један од главних обичаја је свећење водице. Домаћица припрема воду, босиљак, малу свијећу, кадионицу са тамјаном и списак укућана, а свештеник долази да освети водицу. Укућани попију по мало света воде, а остатак се користи за славски колач.
Колач се мијеси дан уочи славе од чистог пшеничног брашна, уз додатак освећене водице, и украшава се симболима, при чему централно место заузима знак ИСХС (Исус Христос побјеђује).
Митровдан је дан када се завршавају велики послови, пјева се народна пјесма „Ђурђев данак хајдучки састанак, Митровдана, хајдучки растанак“, и вјерује се да припрема и поштовање обичаја доноси срећу и мир у домаћинству.
