Професор Медицинског факултета у Крагујевцу Владимир Јаковљевић изјавио је данас да ја за њега велика част, али и још већа обавеза за даљи рад то што је у Лас Вегасу у септембру добио признање да ће једна од награда Интернационалне академије кардиоваскуларних наука (ИАЦС) убудуће носити његово име.
Неким научницима и другим значајним особама се овакве ствари дешавају у свијету постхумно или у некој дубокој пензији, а ја сам тек на трећини своје каријере, истакао је Јаковљевић за Тањуг и додао да је то што је на годишњем састанку Сјеверноамеричке секције ИАЦС-а у Лас Вегасу добио свјетску награду која носи име научника Гранта Пирса, велико признање за њега и за комплетан тим са којим он ради на Факултету медицинских наука у Крагујевцу.
– Имао сам неки наговјештај о овоме почетком ове године од извршеног директора те Академије да ће предложити Извршном одбору да награда носи име по мени. То је прихваћено у марту, добио сам писмо од њих да је прихваћено а објелодањено је у Лас Вегасу на годишњем састанку Сјеверноамеричке секције Интернационалне академије кардиоваскуларних наука у септембру. Први пут је та награда додијељена прошле године у Прагу и то научницима који су бољи од мене – навео је он.
Професор је истакао да то што ће награда носити име по њему је једно изузетно признање за њега лично, али истовремено и обавеза зато што они људи који раде са њим треба да наставе даље тим путем и да буду још бољи.
На питање какву одговорност са собом носи ова награда и шта он осјећа као потребу или обавезу да уради да би оправдао чињеницу да награда носи име по њему, Јаковљевић је рекао да је то за њега лично велика обавеза па тек онда задовољство с обзиром на то да та организација увијек препознаје изврсност у науци, али и могућност организације разних конгреса и привлачење младих људи.
Професор је истакао да је за њега као предсједника Европске секције ИАЦС-а у другом мандату главни задатак сада да утицај те Академије прошири на што већи број европских земаља и привуче што већи број младих људи.
Додао је и да се нада да ће за вријеме свог другог мандата као предсједника Европске секције ове Академије успјети да интегрише све земље Западног Балкана и средње Европе у ово, и укључити још већи број младих људи који су заинтересовани да раде са њим и његовом групом.
– Ја сам 30 година на Факултету медицинских наука у Крагујевцу а прије тога сам пет година сарађивао као студент. Још од средње школе сам имао тих склоности, наука је у професионалном смислу мој живот. Трудим се да тај вирус којим сам заражен још од малих ногу пренесем на млађе генерација и добро ми иде за сада – поручио је професор.
