Зимски Крстовдан у себи носи богатство народних обичаја и предања, али вјерници не би смјели да забораве оно најважније – само искрена молитва води ка Божјој благодати. Често се дешава да људи, у жељи да „испоштују ред“, склизну у сујеверје, заборављајући да је снага Часног крста далеко изнад сваког обичаја, тумачења и народног вјеровања.
Крстовдан хришћани обиљежавају 18. јануара, а у народу је укорењена изрека: „Ко се крстом крсти, на Крстовдан пости.“ Овај празник подсјећа вјернике на велику силу Крста Господњег, под чијим се знамењем окупљамо у молитви, тишини и скрушености. Кроз вијекове су се развили бројни обичаји и вјеровања која су, иако дубоко усађена у народни дух, често на ивици сујеверја и могу завести неупућене, одвлачећи их од суштине празника.
Многи се на Крстовдан баве прогнозирањем времена, плодности земље или судбине у години пред нама. Ипак, у свему томе не смије се изгубити из вида права суштина – а то су молитва, понизност пред Богом и признање силе Часног крста.
Вјерници би требало да буду опрезни и да не допусте да их неоснована вјеровања удаље од онога што је истински важно, јер само молитва Крсту Господњем и Христу Спаситељу може донијети праву благодат, мир и заштиту, пише Стил.
Часни крст
У молитви Часном крсту, која се изговара на овај дан, крије се права снага и смисао празника:
„Слава Господе, Крсту Твоме Часноме!
Нека васкрсне Бог, и нека се развеју Његови непријатељи, и нека беже од Лица Његова они који Га мрзе.
Нека ишчезну као што ишчезава дим, као што се топи восак на домаку огња; тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, који прогониш ђаволе силом распетог на теби Господа нашег Исуса Христа, који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, и који нам је даровао тебе, Крст Свој Часни, за прогањање сваког противника.
Пречасни и животворни Крсте Господњи, помажи ми увијек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, и са свима Светима занавијек. Амин.“
Зато, на Крстовдан, прије него што посегнемо за народним вјеровањима, сетимо се да је вјера изнад свега молитва. У свјетлости Христове жртве, крст није само симбол, већ живи свједок спасења и снага која развејава таму. Сујеверје нас удаљава од те свјетлости, док нас молитва враћа ономе што је вјечно и божанско.
На крсту је распет Христос, који нас је својом смрћу ослободио страха и безнађа. Нека нам Часни крст увијек буде штит, а молитва наше најјаче оружје.
