Свети Јован Крститељ слави се, 20. јануара, и представља једну од најзаступљенијих слава код Срба. Светом Јовану је посвећено највише празника у његово име – чак седам.
Свети Јован Крститељ се код православаца празнује 20. јануара. Међутим, Свети Јован је уско повезан и са Богојављењем које је дан прије, 19. јануара.
На тај дан је Свети Јован Крститељ обавио крштење Исусово у ријеци Јордан, када се и објавило свијету да је он Син божји.
Дан касније, обиљежава се Сабор када се људи “сабирају” у цркви ради пјевања и слављења Бога у част и хвалу празнованог великог Јована, Претече и Крститеља.
Шест мјесеци прије зачећа Исуса Христа рођен је Претеча Господњи, Свети Јован Крститељ, 7. јула и тај датум се слави као Ивандан. Његови родитељи Захарије и Јелисавета дуго нису могли имати дјецу, па кад им се родио син, завладала је велика радост.
Такође, обиљежава се и усјековање главе Светог Јована Крститеља који се прославља 11. септембра када се Црква сјећа мученичког страдања проповједника и претходника Исуса Христа – Светог Јована. На тај дан је он по наредби Ирода изгубио главу, а ученици Јованови су га сахранили у Севастији, старој Самарији у Палестини.
Октобра 6. се обиљежава зачеће Светог Јована, односно милост, чудо и мудрост Божија. Милост према старцу Захарију и старици Јелисавети који су Бога молили за дијете. Чудо зачећа у престарелој утроби мајке. Мудрост у плану Божијег спасења. Желио је да он буде пророк и Претеча Христу Господу.
По одсјецању главе, наредила је жена Иродова да глава не буде сахрањена са тијелом, плашивши се васкрсења. Тако је његова глава била закопана дубоко у земљу. Жена једног дворјанина Иродовог, Јована, није могла да трпи неправду, те је тајно ископала тајно главу и однијела на Гору Јелеонску гдје га је сахранила. Друго обретење главе се обиљежава 9. марта, а обиљежава преношење главе Јована Крститеља у Цариград. Треће обретење обиљежава преношење главе Светог Јована у мјесто Комане и обиљежава се 7. јуна.
Сродство са Исусом Христом
Дјевица Марија и Јелисавета, мајка светог Јована Крститеља су биле сроднице по мајци. Дуго Јелисавета није могла да остане трудна, а по сусрету Пресвете Богородице и Свете Јелисавете, мајка Јована Крститеља ускликну:
“Благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе твоје! И откуд ово да дође мати Господа мога к мени? Јер, гле, када глас поздрава твога дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој! И благо оној која је вјеровала да ће се извршити што јој обећа Господ!”
Дијете које је у утроби мајке заиграло би Јован Претеча, који је најављивао Христа и прије него што се сам октрије свијету.
Веома је поштован у исламској традицији.
У хришћанству се Јован Крститељ поштује као светац, мученик и претходник Исусов, а у исламској традицији је познат као пророк Јахја ибн Закарија – Јахја син Закарије.
Мандејци указују Јахји највише поштовање и сматрају га јединим истинским месијом, а због чега су познати и као хришћани светог Јована Крститеља. Они су иначе народ семитског рода насељен у Ирану и Ираку, преноси “Магазин.новости”.
Обичаји за Светог Јована Крститеља
За ову славу везује се обичај прања иконе. Обичај прања икона подразумјевао је да се на данашњи дан иконе износе из куће послије јутрења на ријеку, или бунар и да се умивају. Иконе су се брисале крпом која је поквашена у води.
Мада је обичај одавно нестао, тада се вјеровало се да ће онога ко не умије икону стићи казна, те да ће му се те године одузети руке и ноге. На светог Јована верници, по могућству, у руке не узимају нож, у знак сјећања на страдање Јованово.
Народни обичаји кажу да сутра жене никако не треба да дирају плетиво, маказе нити игле “да им мишеви не би гризли веш”. С друге стране, данас је идеалан дан за полазак на пут, уколико сте га планирали, јер ћете имати заштиту овог свеца.
У народу постоји обичај да се људи на овај дан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. На сутрашњи дан се не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.
Вјерује се да Свети Јован стоји на струги Јовановој тј. на улазу у загробни живот и пропушта душе умрлих. Сматра се заштитником пјевача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, обољелих од епилепсије, Малте, Јордана и великог броја градова широм свијета, пише ЖенаБлиц.
