Централна изборна комисија Босне и Херцеговине отворила је данас четири понуде за контроверзну набавку система биометријске идентификације бирача и скенера гласачких листића вриједног преко 100 милиона марака.
Према информацијама портала KАПИТАЛ, своје понуде су доставиле фирме “Провис” из Бијељине која је понудила да одради цијели посао за 104.110.500 КМ плус ПДВ и то у року од 180 дана.
Ова фирма понудила је и гаранцију на пет година, као и све остале које су конкурисале на овом јавном позиву.
Друга понуда је стигла од “Артцо групе” и она износи “само” 79.791.281 КМ без ПДВ-а, уз рок од 170 дан.
Своју понуду је изнио и “Смартматиц” из Сарајева и њена је вриједност 82.808.284 КМ, али који је понудио и попуст од нешто више од 8,2 милиона КМ, па је у коначном обрачуну она износила 74.527.455,84 КМ. Рок за радове процијенили су на 139 дана.
Понуду је упутила и група понуђача на челу са “Планет Софтом” из Бањалуке (уз њих, ту су Цоре из Сарајева, Катарина из Мостара те јужнокорејска компанија Миру Сyстемс) у вриједности од 57.707.261 КМ и роком од 90 дана и ово је најнижа међу њима.
Иначе, до петка, ЦИК није запримио ниједну понуду јер су потенцијални извођачи стратешки чекали посљедњи тренутак како би избјегли да конкуренти добију времена за прилагођавање својих.
Цапитал је о овом тендеру писао више пута. Понуда је првобитно процијењена на 75,2 милиона КМ без ПДВ-а, односно око 88 милиона КМ са ПДВ-ом, али је она касније проширивана и достигла је износ од преко 97 милиона марака.
Према тендерској документацији, набавка обухвата комплетан пакет хардверских, софтверских и логистичких рјешења потребних за примјену нових изборних технологија на око 6.000 бирачких мјеста у БиХ.
Међу најважнијим компонентама налазе се 06.000 уређаја за биометријску идентификацију, софтвер за идентитетски менаџмент и лиценце, техничка подршка за хардвер и софтвер, 6.000 скенера за гласачке листиће интегрисаних у гласачке кутије, али и обука тренера и изборне администрације, софтверске лиценце и бројни други захтјеви.
На објављени јавни позив стигло је неколико стотина питања и притужби на лоше формулисане техничке спецификације, лоше постављен фокус на логистику, складишта и обуку оператера, те контрадикторне услове који погодују великим иностраним компанијама, прије свега америчком Смартматицу, озбиљно укаљаном оптужницом за намјештање избора.
Саговорници Цапитала упозорили су раније да се јасно види да су поједине сегменте позива радили различити људи који нису били синхронизовани ни координисани, због чега су нека поглавља испала поприлично неозбиљна. За јавни позив кажу да је пун грешака, поготово када се ради о техничким дијеловима.
