У јавности се после успостављања нове реалности сама постављају питања у региону као што су: зашто је такав савез потребан државама које су већ део НАТО, какву нову безбедносну архитектуру покушавају да успоставе у региону и какав политички, војни и дипломатски одговор треба да има Србија?
Стручњаци су мишљења да овај тројни пакт има јасну политичку позадину и да је његова суштина притисак на Србију и покушај промене односа снага на терену, посебно кад је реч о Косову и Метохији. Упозоравају да је реч о повезивању које превазилази симболику и има безбедносну димензију, те да Србија мора одговорити смирено, али одлучно – јачањем војске, активнијом дипломатијом и присуством у међународним форумима, уз инсистирање на јасној поруци да чува своју територију, али не прети туђој.
Отворена претња
Професор безбедносних наука Мирослав Бјеговић раније је за Курир рекао зашто је покушај упада на север Косова и Метохије прва опасност од оваквог удруживања у нашем окружењу.
„Тројни пакт је формиран у марту и представља директну и отворену безбедносну претњу првенствено територијалном интегритету Србије. Пре само две недеље одржан је састанак у Загребу на нивоу помоћника министара задужених за безбедносну политику и наоружање. Управо је наоружање оно што је главни задатак у наредним месецима, односно да се тзв. војска Косова наоружа новом опремом, средствима и наоружањем које јесте офанзивног карактера, а исти карактер има и новоформирани савез „, каже Бјеговић и истиче да наш систем националне безбедности помно прати активности и намере тројног пакта.
„Оно што је порука њима јесте да се не упуштају у ствари које могу довести поново до крвопролића на овим просторима. Цео регион може да буде увучен у тај сукоб. Оно што Србија ради јесте јачање својих одбрамбених капацитета, улагање у војску као што је најавио председник државе, и то је порука свима – да свако чува своју територију. Србија не жели да угрози било чију, а они који помисле или се упусте у посао угрожавања територије Србије, сигуран сам да неће добро проћи у сваком смислу“, закључује проф. Мирослав Бјеговић.
Он истиче да је офанзива права намера савеза који жели или који ће покушати да оствари своје циљеве употребом војне силе на територији Косова и Метохије.
„Хрватска ће ту имати велику улогу ментора, првенствено у оном делу, њима добро познатом, етничког чишћења Срба с њиховог вековног простора. Такође, састанак који је одржан у Скадру на нивоу начелника генералштаба говори нам да се њима очито жури у тим намерама. Убрзо ће бити одржана и војна вежба, за коју сам сигуран да ће показати да је реч о употреби одређених копнених снага за брзо размештање, брзо заузимање положаја, што и јесте циљ њихове обуке, односно првенствено заузимања простора на северу Косова и Метохије. У томе ће им здушно помоћи и Хрватска и Албанија“, оценио је проф. Бјеговић за Курир.
