Увоз најтраженијег бх. производа струје током прошле године порастао је за више од 100 одсто, показују подаци Спољнотрговинске коморе БиХ.
Кључни подаци о увозу и извозу струје
- Увоз 2025: 628.956.522 КМ
- Увоз 2024: 312.612.061 КМ
- Раст увоза: 101%
- Извоз 2025: 868.807.398 КМ
- Раст извоза: 30%
Колико је увезено струје?
У овим подацима се наводи да је током прошле године увезено електричне енергије за 628.956.522 КМ, што је за 316.344.461 КМ или 101 одсто више у односу на 2024. годину, када је увоз електричне енергије износио 312.612.061 КМ.
С друге стране, и извоз струје је скочио за 30 одсто, те је ово производ који је БиХ током прошле године највише извозила.
Тако је 2025. године извоз електричне енергије износио 868.807.398 КМ, што је за 199.028.963 КМ више него 2024. године.
Снажна улога енергетског сектора у укупној извозној структури
Из Спољнотрговинске коморе БиХ су навели да раст извоза електричне енергије потврђује снажну улогу енергетског сектора у укупној извозној структури БиХ и његов значајан утицај на укупне извозне резултате.
„Увоз електричне енергије у 2025. години забиљежио је изузетно снажан раст од 101%, достигавши вриједност од 628,96 милиона КМ. Овакав нагли пораст указује на изражен енергетски дисбаланс, условљен падом домаће производње и ограниченим капацитетима за стабилно снабдијевање. Повећани увоз електричне енергије додатно оптерећује трговински биланс и указује на структурне слабости енергетског сектора, које захтијевају системске реформске мјере и улагања у модернизацију и диверзификацију извора енергије“, истакли су из Спољнотрговинске коморе БиХ.
Шта показује структура раста извоза
Даље су додали да структура раста извоза показује да БиХ најбрже напредује у секторима енергетике, електроиндустрије и аутомобилске индустрије, док традиционалне индустрије попут металних конструкција и намјештаја биљеже спорију динамику раста, па чак и благо назадовање.
„Ови трендови потврђују да се босанскохерцеговачка привреда све снажније ослања на секторе веће извозне еластичности и да се постепено помјера ка индустријама са већом доданом вриједношћу и јачом повезаношћу са иностраним тржиштима“, навели су из Спољнотрговинске коморе БиХ.
Шта су разлози повећаног увоза струје?
Алмир Бечаревић, стручњак за енергетику из Сарајева, рекао је за „Независне новине“ да су највећи разлози за повећан увоз електричне енергије у прошлој години мања производња угља, лоша хидрологија, те сви проблеми са термоелектранама у Републици Српској.
„Ово су три главна узрока због чега је дошло до драстичног увоза струје. Чињеница је да и даље имамо висок извоз електричне енергије, али поставља се питање шта ће се дешавати у овој и наредним годинама због ЦБАМ-а. Што се тиче државних електропривреда, улагања у обновљиве изворе енергије су веома мала. Приватна иницијатива је много ажурнија, односно пуно боље се сналази у томе. Логично је очекивати да ће због ЦБАМ-а доћи до пада извоза у овој години, али врло вјероватно и до повећања увоза електричне енергије. Ово може имати далекосежне посљедице. Оно што морам споменути је да је ‘Електропривреда БиХ’ у својим плановима пословања планирала да покрене нови тарифни поступак у другом дијелу ове године и да им ФЕРК одобри повећање цијена електричне енергије према домаћинствима. Ја не могу рећи да ће до тога сигурно доћи, али тако пише у њиховим плановима“, објаснио је Бечаревић.
