Увођење биометријске технологије на изборна мјеста спријечиће готово све начине крађе гласова на дан избора, као и приликом бројања гласова.
Стога не чуди дугогодишњи отпор странака на власти, и њихови бројни покушаји да зауставе финансирање нове технологије и одгоде почетак њене примјене.
Како ће ствари изгледати у пракси, објашњава за Аваз Дарио Јовановић из Коалиције Под лупом. Коалиција надгледа изборе још од 2014. године, и од тада је документовала низ начина на које странке краду гласове, за што Кривични закон БиХ прописује казне и до пет година затвора.
Крађа идентитета
Још 2016. године смо тражили увођење ове технологије јер смо примијетили бројне начине крађе гласова, каже Јовановић. Власт то годинама одгађа, додаје он, иако смо сакупили 100.000 потписа на петицији за увођење биометрије, док истраживања показују да 80 одсто грађана БиХ то жели.
– Крађа идентитета функционише тако што страначки манипулатори гласају у име умрлих особа, или особа које не гласају из неког разлога – објашњава Јовановић.
Нова технологија значи да ће грађани прије гласања скенирати отисак прста и личну карту, возачку или пасош.
– Моћи ће гласати тек када систем потврди идентитет бирача, поредећи документ и отисак. Тако нико неће моћи гласати у име друге особе, већ само у властито – објашњава он.
Манипулација листићима Уз биометријске скенере за идентификацију гласача, кључни су и скенери листића након гласања – каже Јовановић.
То ће ријешити проблем дописивања гласова на неискориштене листиће након затварања бирачких мјеста, што је честа појава током избора.
– Тако неискориштени листићи постају неупотребљиви за манипулаторе, јер скенери неће признати листић који није повезан с особом која је прошла процес идентификације – објашњава Јовановић.
