Манифестација „Момо Капор: Чувар адресе“, посвећена једном од најзначајнијих домаћих књижевника, сликара и публициста 20. вијека, почела вечерас у Источном Сарајеву предавањем академског сликара Миливоја Унковића који је говорио о ликовном стваралаштву Моме Капора.
Током предавања „Школице живота“ о Капоровом ликовном стваралаштву у Галерији „Жарко Видовић“ у Источној Илиџи академик Унковић је истакао да је Капор био стваралац изузетне ширине, подсјетивши на кованицу Матије Бећковића о ренесансно-капоровској концепцији даровитих људи која, како је навео, најпрецизније дефинише његов карактер и опус.
– Капор је у најпозитивнијем смислу био мултимедијалан – подједнако снажне резултате је давао у књижевности, сликарству, филму, позоришту и новинарству. Ријетко се дешава да један аутор остави тако упечатљив траг у толико различитих области – нагласио је Унковић.
Говорећи о његовом ликовном раду, он је подсјетио да је Капор био академски образован сликар, као и да је цртеж представљао темељ његовог умјетничког израза, те да је управо тако најнепосредније исказивао унутрашњи дијалог, емоцију и став.
-Ниједан дан без цртежа била је Капорова свакодневна пракса јер је управо кроз линију најнепосредније исказивао унутрашњи дијалог, емоцију и став- рекао је Унковић.
Он је навео бројне циклусе у Капоровом сликарству – креденце, школице, рингишпиле, вртешке, нагласивши да ти мотиви нису пука сценографија дјетињства, већ симболички простори универзалних искустава игре, пролазности и кружења живота.
-То су мотиви који не траже превод и разумљиви су на свим меридијанима- нагласио је Унковић.
Посебно је издвојио портрете истакнутих личности, међу којима и Десанке Максимовић, као и бројне илустрације писаца, глумаца и умјетника које, како је навео, свједоче о виртуозности цртежа и способности да се карактер ухвати једном линијом.
-У Капоровим сликама присутна је и суптилна сатирична нота, али без нарушавања озбиљности и умјетничког интегритета.Он је знао да споји херцеговачку шеретску црту са дубоком духовношћу и мисаоношћу, а да притом никада не изгуби стваралачку озбиљност- напоменуо је Унковић.
Он је истакао да вријеме потврђује Капорову вриједност јер умјетност таквог обима и снаге добија пуну димензију тек са временском дистанцом, када се јасније сагледа њена суштинска вриједност и утицај.
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула нагласио је да је Капор био академски образован сликар са озбиљним ликовним опусом.
-Ови дани су сјећање на његов живот и дјело. О њему ће говорити најеминентнији стручњаци и његови пријатељи који су га лично познавали- рекао је Бартула.
Професор српског језика и књижевности у Средњој школи „28. јуни“ Ведрана Мијовић Пантелић рекла је да је Капор и данас актуелан међу средњошколцима, подсјетивши да је заступљен у наставном плану и програму средњих стручних школа кроз дјело „Белешке једне Ане“.
-Знамо да је у своје вријеме био предводник једне генерације бунта. Зато је и данас близак тинејџерима. Његов једноставан стил, актуелне теме и хумор чине да га ученици радо читају- истакла је Пантелићева.
У оквиру манифестације „Момо Капор: чувар адресе“ сутра ће бити одржано књижевно вече на којем ће бити промовисане нове књиге академика Матије Бећковића.
Покровитељи и организатори манифестације су Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, Културни клуб „Фронесис“, град Источно Сарајево, те општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.
Српски књижевник, сликар и новинар Момчило Момо Капор рођен је 8. априла 1937. године у Сарајеву, гдје је провео најраније дјетињство. Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности.
Важи за једног од најталентованијих српских интелектуалаца 20. вијека. Био је члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске.
Остаће упамћен као писац чије се књиге читају „наискап“, као сликар, али и новинар због чијих су колумни куповане новине.
Момо Капор преминуо је у Београду 3. марта 2010. године
