Пољопривреда

Општина Соколац је изразито рурално подручје, а као такво има велики потенцијал за развој пољопривреде. На квадратном километру живи 22 становника. Као рурално подручје, предност у развоју даје пољопривреди, јер посједује чисту и здраву животну средину.

Пољопривредно земљиште на територији Општине заузима укупну површину од 32.474 ха укњижено на општину. За кориштење треба тражити сагласност од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Од тога се под ливадама и пашњацима налази 28.148 ха, а под ораницама и воћњацима 4.326 ха. Структура земљишта и сектор својине приказани су у табели:

СТРУКТУРА СВОЈИНЕ ОРАНИЦА (ха) ВОЋЊАЦИ ЛИВАДЕ ПАШЊАЦИ
Приватни 3783 135 13230 6347
Државни 406 2 2633 5938
УКУПНО 4189 137 15863 12285
Извор: Одјељење за локални развој Општине Соколац – Одсјек за пољопривреду

Примарном пољопривредном производњом на подручју општине се углавном бави индивидуални сектор. Доминира сточарска производња, узгајање кромпира и осталих ратарских култура и производња меда. На подручју наше општине се производе тржишни вишкови меса, млијека и млијечних производа, вуне, коже, кромпира, меда и сијена.

Пословно опредељење и пословни правац Општине Соколац су мини фарме.

ЗАКУП ОПШТИНСКОГ ЗЕМЉИШТА

Општинско земљиште дајемо у закуп на основу Правилника о поступку давања у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске „Службени гласник РС“, број: 47/12.

Земљиште се даје у закуп на период од 8 (осам) година. Максимална површина која се може дати под закуп за привредна друштва и предузетнике је 200 ха, а за физичка лица је 30 ха.

                                       ГОДИШЊА ЦИЈЕНА ЗАКУПНИНЕ ЈЕДНОГ ХЕКТАРА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА                                     
I КЛАСА
90.00 КМ
———————————————————————————
II КЛАСА
80.00 КМ
———————————————————————————
III КЛАСА
70.00 КМ
———————————————————————————
IV КЛАСА
60.00 КМ
———————————————————————————
V КЛАСА
50.00 КМ
———————————————————————————
VI, VII и VIII КЛАСА
30.00 КМ

ЦЕНТАР ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ У БРДСКО-ПЛАНИНСКИМ ПОДРУЧЈИМА

У току је пројекат „Ревитализација Центра за унапређење пољопривредне производње у брдско-планинским подручјима“ (производња безвирусног сјемена кромпира, крмног биља и ситних сјемена) – урађена Студија изводљивости за ревитализацију. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је већ уложило 900 хиљада КМ да се ријеши статус Института, остварен је контакт са FAO и МВТЕО БиХ који је надлежан за сарадњу БиХ са FAO о могућности да они подрже овај пројекат. Очекује се у скорије вријеме завршетак реализације овог пројекта. Поменути Центар је једини у БиХ и у широј регији, укључујући Србију и Хрватску.

Најзначајинија улога Центра од његовог оснивања па на овамо је била производња безвирусног сјеменског материјала путем примјене технике културе ткива и културе меристема у области производње сјеменског кромпира и пренос знања на произвођаче. Кромпир се сматра основном намирницом за људе у РС и БиХ. Просјек потрошње кромпира по глави становника је 67,5 кг годишње. Република Српска има велики потенцијал и дугу традицију квалитетног меркатилног кромпира, те постоје подручја у Републици Српској са повољним карактеристикама за производњу квалитетног сјеменског кромпира.

Годишња производња сјеменског кромпира у индивидуалном сектору је око 1.300 тона. Количина сјеменског кромпира у Пољопривредном институту РС је око 200 тона. Укупна производња сјеменског кромпира је око 1.500 тона, што је 4% потражње на тржишту. У овом тренутку постоји једно предузеће за сјеменски кромпир Соланумпродукт које се бави производњом сјеменског кромпира у регији Соколац (код Рогатице), али предузеће користи увезени сјеменски материјал из Холандије, пакује и дистрибуира на тржиште.

Из ових података можемо да закључимо да постоји велики потенцијал тржишта у Републици Српској за сјеменски кромпир.

Уопштено, када се говори о пословним могућностима овог Центра, може се рећи да су то:

  • Производња безвирусног сјемена кромпира, крмног биља и ситних сјемена за потребе тржишта
  • Повећања пољопривредне производње у брдско-планинским подручјима
  • Обуке и образовања
  • Научно-истраживачки рад

СТОЧАРСТВО

Као грана пољопривреде, сточарство је веома важно за будући развој Општине. Основ за развој сточарства је и посједовање земљишта у власништву. Пољопривредници у Општини посједују 23.526 ха или 71% од укупног пољопривредног земљишта.

У 2015. години на подручју Сокоца узгојено је 21.000 јагњади (Извор: Ветеринарска станица Соколац). Овчарска производња је такође, значајна грана сточарства на романијском подручју, али опет, махом за потребе индивидуалних домаћинстава. Експлоатација оваца углавном служи за производњу меса и дјелимично млијека.

Романија је, у пријератном периоду, била позната по високом квалитету млијека и млијечних производа индивидуалних произвођача.

Уз пројектни приступ и помоћ ентитетских и локалних власти могуће је развити производњу брендираног – димљеног романијског кајмака. Од млијечних прерађевина свакако највећу вриједност и могућности нуди скоруп кајмак који се као аутохтона технологија једино може производити у домаћинствима, што за собом повлачи изградњу намјенских дрвених мљекара у којима се врши прерада млијека и димљење производа што му даје посебност у укусу, мирису, боји и осталим органолептичким особинама. На тржишту је од давнина познат. Када је ријеч о пласману производа, у слободној продаји га готово и нема, тако да се не може наћи, чак ни на пијацама у региону, а ни у већим тржним центрима (Сарајево). Удружење „Романијски скоруп-кајмак“ у сарадњи са ГИЗ-ом и БиХ Институтом за интелектуално власништво из Мостара проводи активности везане за заштиту имена и географског поријекла. Завршетак овог процеса очекује се у току 2016.године.

ПРОИЗВОДЊА МЛИЈЕКА

Од произвођача млијека са Сокоца млијеко откупљују мљекаре „Пађени“ из Билеће, „Милкос“ из Сарајева, и неколико мањих мљекара. У току је набавка музних грла уз сарадњу са мљекаром „Пађени“ и Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде РС у циљу повећања сточног фонда. У 2012. производња млијека била је 800.000 литара, у 2013.години повећана на 1,3 мил литара, у 2014. на 2,5 мил литара, а очекује се да ће подаци за 2015.годину показати тотал 3,5 мил. литара произведеног млијека. Велики број наших становника је ангажовано на производњи млијека, а има оних који раде прераду млијека у свом домаћинству за производњу кајмака и сира.

Купљена је фарма музних крава од стране ТЦ Зона. У току је додјела земљишта под концесију поменутој фарми, а након додјеле концесије фарма ће да уложи значајна средства у објекте поменуте фарме.

ЖИВИНАРСТВО

Живинарство је грана сточарства која није значајно развијена у Општини. Од свих врста домаћих животиња, живинарство посједује супериорно највећу репродуктивну способност, што је поред осталих предности чини врло профитабилном граном, са изузетно брзим обртом капитала (у биолошкој производњи), логично у односу на друге видове производње путем домаћих животиња. Месо перади је данас, а сигурно и у перспективи, један од најјефтинијих извора (поред рибе) анималног протеина, високих биотинских перформанси, па ће тај производ и даље задржати својеврсну социјалну компоненту у исхрани наше популације. Из тог разлога је потребно усмјерити развој сточарства Општине и у правцу оснивања мини живинарских фарми које ће се бавити производњом јаја и меса за потребе становништва.

ПРОИЗВОДЊА МЕДА

Романијски мед је постао препознатљив захваљујући индивидуалном раду појединих медара са ових простора. Када је ријеч о развоју ове производње, треба уочити да постоје значајни услови, који нису довољно искоришћени. У том правцу, потребно је предузети низ корака на имплементацији програма који ће производњу меда и производа од меда подићи на виши ниво, те омогућити ефикасну маркетиншку презентацију, а самим тим и квалитетније финансијске ефекте за све произвођаче.

У 2015. години пчелари су произвели 30.000 кг меда. (Извор: Удружење пчелара „Гласинац“). Удружење пчелара “Гласинац“ се бави организованом производњом меда и осталих пчелињих производа. Пчеларство је грана којој ће Соколац посветити посебну пажњу, првенствено због тога што се велики број популације, уз адекватну едукацију, може бавити овом производњом и тако стицати доходак. Већином се производи ливадски и шумски мед и, у мањем обиму, багремов мед. Романијски мед због специфичног природног амбијента има карактеристична органолептичка својства и веома је тражен на тржишту. Захваљујући планинским надморским висинама и богатству биљних врста, те чистој и незагађеној околини, планински мед са овог подручја је препознатљив по свом квалитету.

Удружење пчелара „Гласинац“ из Сокоца је покренуло заштиту имена Романијски мед.

У Општини Соколац постоје неискориштени потенцијали за развој ратарства, повртлартсва и сточарства кроз једна организован и плански приступ. Подстицање производње и стварање структуре комерцијалних газдинстава која ће одговарати потребама модерне тржишне економије намеће се као један од стратешких циљева у развоју Општине.

ЉЕКОБИЉЕ

Романијски крај је препознат као једна од ријетких оаза очуване природе и незагађене животне средине и јако је богат љековитим и ароматским биљним врстама, шумским плодовима и гљивама. Ово биље убрано, осушено и паковано на прави начин је по свом квалитету једно од цијењенијих у Европи и свијету. Организованим откупом љекобиља је омогућен један вид зараде грађанима у вријеме тешке економске кризе, па је становништво Сокоца у 2015. години зарадило преко 1 милион КМ на продаји ових врста биљака.

Постоји више откупљивача љековитог биља на општини, наводимо неке од већих:

Д.О.О. „Биље и љекобиље“, који се бави откупом дивљег бијелог лука (сремош), коприве, суве љубичице, јаглаца, цвијетова зове, плодом смреке (клекова боба), плодом дивље шљиве (трњина), плодом дивље руже (шипурак), глогом и свих шумских плодова и све врсте гљива од којих су најчешће редуша, смрчак, лисичарка, сунчаница, вргањ, тартуф итд.

Контакт особа: Младен Орашанин /065 339 792/

Д.О.О. „Power“, који откупљују суви цвијет глога, кунице, зове без дршке и суве коприве

Kонтакт особа: Радован Ђерић /058 415 496/

Д.О.О. „Радком“

Контакт особа: Лука Радијељац /057 447 045/

Д.О.О. „Јуниор“, који се осим узгоја и откупа љекобиља бави производњом етеричних уља: клеке, бијелог и црног бора, јеле и камилице. Д.О.О. „Јуниор“ има виши облик прераде са доданом вриједношћу.

Контакт особа: Благоје Маловић /065 583 052/

Откупне цијене зависе увијек од сезоне до сезоне, квалитета цвијета, количине, приноса биљке, понуде и потражње. Сакупљач током љетње сезоне може да заради 20 до 50 евра дневно, што укупно може бити од 1.500 до 3.500 евра.

РИБАРСТВО

Урађена је Студија узгоја рибе. Општина Соколац је заступљена природним ресурсима, међу којима су ријечни екосистеми чија укупна дужина ријечних токова износи 87 км и припадају црноморском сливу. Ријека Биоштица, са притокама Крушевицом, Добрачом и Размјеном и Каљина са притокама Черешницом, Гирским потоком, Сировинским потоком и Блатницом, уливају се у Кривају, на подручју општине Олово. Врело Берег налази се у селу Берег у источном дијелу општине и улива се у Ракитницу која такође извире на подручју општине Соколац. Током године активне су и двије понорнице: Леава (8км) која извире у селу Мичиводе, а понире у Лубурић пољу, и Решетница (9км), која настаје из неколико извора око Сокоца, понире у Гласиначком пољу, да би се у мјесту Бањ Стијена, на подручју општине Рогатица, појавила као Говјештица. На подручју општине активан је и одређен број мањих извора: Соколац, Хумке и Мијатовића врело код Сокоца, Геруша у Жљебовима, Бандуша у Бандином Оџаку и већи број извора на подручју мјесних заједница Кнежина, Каљина и Соколовићи. Вода са свих изворишта је хладна, чиста и употребљива за пиће.

Једна од развојНих могућности општине Соколац јесте да се заснује производња пастрмке, различитих узрасних категорија.

У општини Соколац постоје Удружење произвођача млијека, Удружење пчелара, Удружење воћарства., Удружење спортских риболоваца.