Драган Бјелогрлић објаснио је у интервјуу да ситуације из стварног живота преноси у своје пројекте међу којима је други део серије “Сенке над Балканом” најактуленији, те се осврнуо на то какав се живот води у Србији и углавном на Балкану, а како се он сналази у свему томе. Такође, признао је да му је апсурдна ситуација та што се у Хрватској ова серија не приказује.

Радња друге сезоне серије, подсећамо, одвија се 1934. године, а кулминација је атентат на краља Александра.

– Мислим да су те године, дакле од краја двадесетих па до почетка Другог светског рата увелико одредиле како ће изгледати свет у 20. веку, а посебно код нас на Балкану и просторима бивше државе. Неке ствари невероватно подсећају на оно што се догађа данас, а у неким стварима можете видети корене оног што данас живимо. Мени је то било врло инспиративно, па сам у серији повезао стварне догађаје и фикцију. Наравно, опет ту има и мистике, али и путева наркотика који су некад и сад били обележје Балкана – каже Бјелогрлић у великом интервјуу који је дао за Вецерњи.хр.

Бјелогрлић је истакао да је пројекат “Сенке над Балканом” захтеван и да је и он имао трему због свега посебно што је човек који не пристаје на компромисе.

– Јако је захтевно било и први пут, а посебно сада кад смо радили другу сезону, јер смо знали да се од нас пуно очекује. Посебно сам ја први пут имао трему хоће ли људи да препизнају оно што радим, будући да се серија драматуршки и естетски разликовала од свега што се радило код нас. Но, људи су прву сезону препознали у већем опсегу него што смо очекивали и самим тиме смо имали терет. Нисам човек који пристаје на компромисе, а то вас може коштати пуно живаца и новца. Прво што сам рекао кад смо завршили било је како неће бити треће сезоне. Сад ипак то мало мање мислим – рекао је Бјелогрлић.

Оно што је приметно је да се ова серија још није приказивала у Хрватској, посебно ако се узме у обзир и то да у пројекту глуме многи хрватски глумци.

– Неким чудом серија се није приказивала само у Хрватској. Сад је почела да се приказује и у Бугарској, Румунијии Грчкој, а чујем да ће је гледати и у Јужној Америци. Сложићете се да је апсурдно да се не приказује код вас, јер у „Сенкама“ игра десетак врсних хрватских глумаца. И за мене је то велико изненађење, посебно јер сте гледали све моје раније серије и филмове, и по томе сам један од ретких аутора из Београда. Сви ти пројекти били су веома гледани и популарни, а ово је први који не иде. Прво сам мислио да то има везе јер се спомињу усташе, а ту је и Анте Павелић, којег игра Бојан Навојец. Не верујем да је то проблем. Или можда јесте, али мени то не иде у главу – рекао је Бјелогрлић за Вечерњи.хр.

Он је истакао и да живимо на простору који је пун апсурда, али да је задатак културе да пази и очува мале људе, да се чује њихов глас.

– Чудно ми је да не знамо да искористимо то што живимо на простору који је пун апсурда. То је идеално за серије и филмове. Ми то нисмо знали да искористимо као некад Јужна Америка. Када смо се и освртали на ту нашу реалност, то баш није било гледано. А све што је требало је да на то гледамо као један разбарушени свет где има свега. Генерално, имам став да су људи добри, само их околности чине лудима, посебно на Балкану. Када разговарате с обичним људима, чујете како су се Хрвати одлично провели у Београду, а Срби на Јадрану. Међутим, по медијима испада да ћемо сутра да заратимо. Е, у том простору уметници би требало да наступе.Требало би да пратимо мале људе, а да то комбинујемо с високом политиком. Увек ће мали људи бити позитивни, а политичари негативци. Мали људи политичарима подилазе без икакве потребе, а генерално политичари никад нису најбољи представници неког друштва – закључио је Бјелогрлић за хрватске медије.