1749 – Рођен је француски астроном, математичар и физичар Пјер Симон Лаплас. Истакао се радовима на пољу небеске механике, а своју чувену хипотезу о настанку Сунчевог система познату као Кант-Лапласова теорија, објавио је 1796.

1776 – У Москви је основан Бољшој театар, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург у којем су од четрдесетих година 18. века извођене оперске представе.

1800 – Ирски парламент је усвојио закон о уједињењу Ирске са Енглеском.

1811 – Умро је српски просветитељ, писац, филозоф и педагог Доситеј Обрадовић, први српски министар просвете (1811), једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности у Србији крајем 18. и почетком 19. века. Својим делима проповедао је и бранио европске грађанске идеје утемељене на модерним рационалистичким и просветитељским филозофским правцима (“Живот и прикљученија”, “Басне”, “Христоитија”, “Совјети здраваго разума”, “Собраније”).

1868 – Рођен је руски писац Максим Горки који се сматра утемељивачем социјалистичког реализма у руској књижевности. Имао је значајну улогу у политичком и културном животу Совјетске Русије и 1934. постао је први председник Совјетског удружења писаца. Умро је 1936. (“Макар Чудра”, “Мати”, “На дну”).

1881 – У Бечу је потписана “Железничка конвенција” о изградњи пруге Београд – Ниш. Пруга дужине 243,5 километара изграђена је 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији је до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе.

1930 – Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе – Истанбул и Анкара.

1939 – Републиканска војска предала је Мадрид снагама генерала Франка, чиме је окончан Шпански грађански рат. Генерал Франко објавио је 1. априла крај рата који је трајао 986 дана и однео преко милион људских живота.

1941 – Британске поморске снаге нанеле су у Другом светском рату тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан.

1941 – У наступу депресије изазване Другим светским ратом, енглеска књижевница Вирџинија Вулф извршила је самоубиство. Ауторка романа “Излет на светионик” и “Госпођа Деловеј” убраја се међу најзначајније енглеске романописце 20. века.

1942 – Британци су изненадним нападом морнарице, авијације и копнених снага уништили француску луку Сен Назар, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.

1943 – У Беверли Хилсу, у Калифорнији, умро је руски композитор и пијанистички виртуоз Сергеј Рахмањинов, аутор чувених клавирских концерата и “Рапсодије на Паганинијеву тему”. Рођен је у Русији 1. априла 1873, а емигрирао је у САД 1918.

1945 – САД су признале владу Демократске Федеративне Југославије.

1969 – Умро је амерички генерал и државник Двајт Дејвид Ајзенхауер, врховни командант савезничких снага у Другом светском рату у Европи, командант НАТО 1950-52. и председник САД 1953-61.

1970 – У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији, погинуло је најмање 1.100 људи.

1973 – Амерички глумац Марлон Брандо одбио је да прими Оскара за главну улогу у филму “Кум”, а на церемонију за доделу награде послао је индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца.

1985 – Умро је француски сликар руско-јеврејског порекла Марк Шагал, који је, мимо свих ликовних форми и експеримената који су обележиле 20. век, успео да изгради оригиналан индивидуални ликовни израз (“Виолинист”, “Заручници”). Илустровао је Ла Фонтенове басне, Гогољеве “Мртве душе”, Библију, осликао свод париске Опере, синагогу у Јерусалиму, зграду УН и урадио витраже у катедрали у Мецу.

1989 – У Београду су проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције. Ревизија републичког Устава је на Косову пропраћена масовним демонстрацијама Албанаца. У сукобима с полицијом погинула су 22 демонстранта и два полицајца.

1994 – Умро је француски драмски писац румунског порекла Ежен Јонеско творац “антитеатра” и један од најзначајнијих аутора “театра апсурда” (“Ћелава певачица”, “Жак или покорност”).

2002 – Умро је чувени холивудски режисер и сценариста Били Вајлдер (Биллy Wилдер) добитник шест Оскара од 20 номинација.

2003 – На Фрушкој гори (Војводина) пронађено је тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића (отет крајем августа 2000). Стаболића су убили припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) МУП-а Србије, који су осуђени на максималне казне затвора.

2003 – Са острва Танегашима Јапан је лансирао своје прве шпијунске сателите у космос, који ће тој земљи омогућити независност у прикупљању података, укључујући и кретање северно-корејске војске. Јапан се раније ослањао на обавештајну службу САД-а.

2004 – Умро је познати британски глумац, сценариста, писац, режисер и продуцент Питер (Петер) Јустинов који је највећи успех постигао играјући у филмовима “Кво вадис”, “Ми нисмо анђели”. Добитник је Оскара за епизодну улогу у филмовима “Спартак” и “Топкапи”.

2005 – У снажном земљотресу који је погодио западну обалу индонежанског острва Суматра погинуло је преко 1.000 људи.

2006 – Умро је Александар Саша Ненадовић, новинар, главни и одговорни уредник и дописник Политике из САД и Велике Британије. У новинарству је провео више од пола века, био специјални извештач из многих земаља и сарадник НИН-а, Борбе, Наше борбе, Данаса и Републике. Био је један од оснивача новинске агенције Бета и Форума за међународне односе, при Европском покрету у Србији.

2009 – Умро је угледни филмски критичар, теоретичар и историчар Ранко Мунитић. Био је и филмски сценариста, публициста и један од најбољих познавалаца стрипа и анимације у бившој Југославији. Аутор је низа књига и публикација, међу којима су “Филмски непријатељи” и “Филмски пријатељи”, “Пола века филмске анимације у Србији”, “О анимацији”, “О документарном филму”.

2013 – Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања на Велики четвртак уочи Ускрса опрао је ноге притвореницима – малолетницима у Риму, као што је то годинама уназад радио у Аргентини. Обреду у затвору Казал дел Мармо присуствовале су и две малолетнице, што представља прво папско обележавање Великог четвртка уз учешће жена.

2017 – Амерички Сенат ратификовао је протокол о приступању Црне Горе НАТО-у.