1348 – У Прагу је основан универзитет, први у централној Европи. Прашки универзитет је најстарији словенски универзитет у модерном значењу те речи.

1498 – Умро је француски краљ Шарл VIII, који је владао од 1483, а под притиском племства започео је 1494. ратове за освајање Италије, окончане шест деценија после његове смрти. Успео је да привремено освоји Напуљску краљевину, а походи на Италију имали су крупне културне последице, пошто су покренули ширење хуманистичке културе у Француској.

1614 – Умро је шпански сликар и вајар грчког порекла (са Крита, тада венецијанског) Ел Греко, чије је оригинално сликарство прожето традицијама источног хришћанства (православља) и италијанском ренесансом. С родног Крита, преко Венеције – где је учио сликарство код Јакопа Тинторета – и Рима, доспео је у шпански град Толедо (стару престоницу Шпаније) у којем је живео 37 година и остао до смрти. Непризнавањем тродимензионалног простора и класичне перспективе и техником сликања издужених људских фигура, разликовао се од свих сликара свог времена, али је тек почетком 20. века схваћено да је један од највећих мајстора у историји сликарства. Највише је сликао портрете и обрађивао религиозне теме, јер су наруџбине Цркве биле његов главни извор прихода, али није прихватао сликарство као инструмент верске пропаганде због чега је имао веома рђаву репутацију у римокатоличким круговима у Шпанији и често се сукобљавао са верским властима. И сам краљ Фелипе II му је пребацивао да је “површан” у обради верских тема. Дела: “Погреб грофа Оргаза”, “Духови”, “Благовести”, “Молитва на Маслиновој гори”, “Лаокон”, “Толедо”, “Ортенсио Феликс де Парависино”.

1770 – Рођен је енглески писац Вилијам Вордсворт, чија је поезија означила прелаз из класицизма у романтизам. Најзначајнији је стваралац прве генерације енглеских романтичара и идеолог нових кретања у поезији, мада их сам није означио као романтизам. Централна тема његове лирике била је осећање мистичне повезаности с природом. Боравио је 1791. и 1792. у револуционарној Француској, поставши ватрени републиканац. Дела: збирка песама “Лирске баладе”, аутобиографија у стиховима “Прелудијум”.

1772 – Рођен је француски економиста Шарл Фурије, социјалиста-утописта који је сматрао да је капитализам “асоцијалан”, јер су у њему појединци у сталном рату једни с другима. Економско-друштвени развој разврстао је у три периода: прединдустријски, “распарчану, непријатну индустрију” у капитализму, и друштвену, привлачну индустрију. Сматрао је да се друштво може преобразити у Хармонију помоћу експерименталних заједница фаланги у којима људска индивидуалност достиже врхунац, што доприноси општој хармонији. Дела: “Нови индустријски и друштвени свет”, “Теорија четири покрета”, “Сабрана дела”.

1811 – Умро је Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог, први министар просвете у обновљеној српској држави, једна од најзначајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. века и српске културе уопште. Световно име било му је Димитрије. Школовао се у родном Чакову (данас румунски Банат) и Темишвару, где је учио занат. Напустивши фрушкогорски манастир Хопово, где је био замонашен, радио је као приватни учитељ, највише по српским местима Далмације и у Трсту и Бечу. Научио је више страних језика, студирао на универзитетима у Лајпцигу и Халеу, и био је вероватно најученији Србин свог времена, уз Јована Рајића. На позив вође Првог српског устанка Карађорђа, дошао је у Србију 1806. и 1808. организовао је Велику школу у Београду. Постао је 1811. први попечитељ просвештенија (министар просвете) у Србији. Знања и идеје модерне Европе његовог времена уносио је у народ, како би га просветио и упутио ка напретку, чак је донео у Србију и неке пољопривредне културе. Његов књижевни рад означио је отварање нове епохе у историји српске књижевности. Дела: “Живот и прикљученија”, “Басне”, “Христоитија”, “Совјети здраваго разума”, “Собраније”, аутор је свечане песме “Востани Сербие”. Његова сабрана дела у 10 томова, у издању Глигорија Возаровића, објављена тридесетих година 19. века, прва су сабрана дела у српској култури уопште. Сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.

1858 – Рођен је Дјорђе Станојевић, српски физичар, професор на Великој школи, ректор Београдског универзитета, најзаслужнији за рану електрификацију Србије. Дипломирао је на Великој школи у Београду 1881. Заслужан је за изградњу првих хидроелектрана у Србији: Ужице на Дјетињи, Вучје на Вучјанци, Ниш на Нишави, Велико Градиште на Пеку, Власотинце на Власини, Ивањица на Моравици и Зајечар на Тимоку. Конструисао је и Београдску термоцентралу. Заслужан је и за прво демонстрирање радија у Београду 1908. као и за електрично осветљење Београда.

1910 – На иницијативу српског научника Јована Цвијића, у Београду је основано Српско географско друштво. Циљ тог друштва било је ширење, како је наведено, научно-стручног рада и популарисање знања из географије и њој сродних наука.

1915 – Рођена је америчка певачица Елинора Фејгн, позната као Били Холидеј, названа “краљицом џеза и блуза”. Према музичким критичарима, још се ни један џез певач није приближио њеним интерпретацијама. Била је и велики борац за права жена и расних мањина.

1929 – Радио Београд је први пут преносио спортску утакмицу у Југославији. Репортер Раде Стоиловић преносио је друго полувреме сусрета београдских фудбалских екипа БСК и Југославије.

1929 – Рођен је Боб Денар, француски професионални војник и плаћеник, знаменит по низу државних удара које је извршио у више франкофоних земаља. Егзотична личност која је послужила као предложак за више литерарних и филмских остварења, између осталог, по узору на њега настало је дело “Пси рата” Фредерика
Форсајта.

1939 – Рођен је амерички филмски режисер, сценариста и продуцент Френсис Форд Копола, један од најзначајнијих филмских стваралаца у САД у другој половини 20. века, добитник пет Оскара и две “Златне палме” фестивала у Кану. Филмови: режија – “Деменција”, “Сада си велики дечко”, “Долина среће”, “Племе кише”, “Кум”, “Прислушкивање” (Златна палма), “Кум II” (Оскар), “Велики Гетсби”, “Апокалипса сада” (Златна палма), “Кум III”, “Капетан Ео”, “Пеги Су се удала”, “Њујоршке приче”, сценарији – “Деменција”, “Гори ли Париз?”, “Сада си велики дечко”, “Племе кише”, “Патон – жудња за славом” (Оскар), “Кум”, “Прислушкивање”, (Оскар), “Велики Гетсби”, “Кум II” (Оскар), “Кум III”, “Њујоршке приче”, продукција – “Амерички графити”, “Прислушкивање”, “Кум II” (Оскар), “Апокалипса сада”, “Кум III”.

1939 – Фашистичка Италија извршила је инвазију Албаније. Та земља заузета је тада без испаљеног метка.

1943 – Умро је српски писац и дипломата Јован Дучић, члан Српске краљевске академије, чија је лирика ударила печат српској поезији у првој половини 20. века. Дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био је дипломатски чиновник Краљевине Србије и Југославије, на крају и амбасадор у неколицини европских престоница. Већ првом песничком збирком “Пјесме”, издатом 1901. у Мостару, представио се као специфичан лиричар и ванредна појава у српској књижевности. Писао је и прозу (“Јутра са Леотара”), путописе (“Градови и химере”, “Писмо из Женеве”, “Писмо с Алпа”, “Писмо из Шпаније”), есеје (“Благо цара Радована”, “Моји сапутници”, “Стаза поред пута”), студије (“Гроф Сава Владиславић”), политичку публицистику (“Верујем у Бога и у српство”). Умро је у САД дубоко резигниран страдањима српског народа током рата, посебно на територији такозване НДХ. Његови земни остаци почивали су шест деценија у варошици Гери у држави Индијана САД, после чега су пренесене у отаџбину и положене у крипту манастира Нова Грачаница изнад његовог родног Требиња.

1945 – Амерички авиони потопили су у Другом светском рату највећи јапански ратни брод “Јамато”.

1947 – Умро је амерички аутомобилски магнат Хенри Форд, произвођач и конструктор који је највише допринео наглом развоју аутомобилизма. Почео је као ковач, али је временом успео да изгради читаву индустријску империју. Прве “бензинске кочије” конструисао је 1896. а од 1899. бавио се производњом аутомобила, касније и трактора. Први је увео серијску производњу, као и повољно кредитирање купаца устројено тако да просечном грађанину САД аутомобили буду доступни. Године 1908. створио је “модел Т”, “народни аутомобил” који је моторизовао САД. Био је познат по необичној бризи за своје запослене и по подстицању личне иницијативе. Написао је сећања: “Мој живот и рад”, али и антисемитско дело “Међународни Јеврејин” којег се касније одрекао.

1953 – Шведски дипломата Даг Хамаршелд изабран је за генералног секретара УН.

1963 – Донет је устав којим је Југославија преименована, уместо Федеративна Народна Република Југославија у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а Јосип Броз Тито је проглашен доживотним шефом државе. Творци устава наглашавали су тада да је то “први документ новог типа у историји уставности”, јер садржи елементе “једне праве повеље новог друштва”. После само 11 година донет је нови устав СФРЈ, 1974. године, којим је земља суштински конфедерализована, чиме је умногоме омогућено потоње разбијање Југославије.

1965 – Преминуо је Драгиша Брашован, српски архитекта. По окончању школовања у родном Вршцу студирао је на Техничком факултету у Будимпешти где, после дипломирања 1912. ради у архитектонском атељеу “Тери и Погањ”. У Београду је 1920. са М. Секулићем, основао пројектантски атеље “Архитект” а потом пројектантско предузеће “Д. Брашован” 1925. Аутор је бројних репрезантативних здања широм Србије, међу којима су најпознатија: Соколски дом у Зрењанину, 1924; црква у Орловату, 1927; Вила Генчић (данас Музеј Николе Тесле), Београд, 1929; Команда ваздухопловства, Земун, 1935; Палата Дунавске бановине, Нови Сад, 1935 – 1940; Палата Државне штампарије Краљевине Југославије (данас БИГЗ), Београд, 1940. Био је почасни члан Краљевског института британских архитеката, од 1953, а за дописног члана САНУ изабран је 1961.

1966 – Из Средоземног мора код шпанске обале извађена је америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због техничке грешке.

1980 – САД су прекинуле дипломатске односе с Ираном.

1990 – Ферибот “Скандинавска звезда” захваћен је пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске и у несрећи је погинуло 158 људи.

1992 – Скупштина у Бања Луци је на основу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини у новембру 1991. прогласила независност Републике Српске, а Биљана Плавшић и Никола Кољевић саопштили су да су поднели оставке у Председништву БиХ. До проглашења је дошло након противуставног проглашења БиХ за независну државу.

1992 – Председништво Српске републике БиХ донело је одлуку о оснивању новинске агенције СРНА (Српска новинска агенција).

1992 – САД су признале бивше југословенске републике Словенију, Хрватску и БиХ.

1992 – Војска Хрватске починила је ратни злочин у српским селима код Купреса – само у Маловану брутало је убијено 28 цивила.

1994 – У главном граду Руанде Кигалију убијен је премијер Агате Увилингијимана.

1997 – Владини војници у Лумумбашију, другом највећем граду у Заиру (сада Конго), положили су оружје и прикључили се побуњеницима, који су напредовали према главном граду Киншаси.

1999 – Атински лист “Атинаики” објавио је да је НАТО током прве две седмице агресије на Србију (СРЈ) изгубио 32 борбена авиона и да се 88 војника воде као нестали – 44 Американца, 11 Немаца, осам Француза, седам Британаца и 18 војника осталих НАТО земаља.

1999 – У првој међународној утакмици од почетка агресије НАТО на Србију (СРЈ) на стадиону “Партизана” пред 15.000 гледалаца фудбалери атинског АЕК и београдског “Партизана” играли су 1:1. Око 300 навијача грчког клуба донело је хуманитарну помоћ у вредности милион марака.

2004 – У сукобима ирачких побуњеника и окупационих снага у ирачким градовима Фалуџи, Киркуку и Рамадију погинуло је више од 80 људи.

2005 – После скоро шест деценија, од како је 1947. повучена граница између Индије и Пакистана у Кашмиру, отворена је аутобуска линија између престоница индијског и пакистанског дела Кашмира, Шринагара и Музафарабада.

2006 – У северном Багдаду, у три експлозије бомбаша самоубица, унутар шиитске џамије и испред ње, погинуло је 70 људи, а рањено је 158.

2009 – Умрла је Ирена Грицкат-Радуловић, српски филолог, лексикограф, историчар језика, члан САНУ. Била је научни саветник Института за српски језик и начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије.

2014 – Представници градова региона Донбас у источној Украјини изгласали су резолуцију о проглашењу “Доњецке народне републике”, отцепљене од Украјине.

– Данас је светски дан здравља. Тог дана 1948. почела је да ради Светска здравствена организација.