Можда сте међу онима који су схватили да вам је потребна помоћ да се изборите с неким психичким проблемима. Можда и даље нисте сигурни да ли за свој случај треба да консултујете психолога, психијатра, психотерапеута… Јер, иако се сви баве менталним здрављем, у питању су потпуно различите професије.

Најјаснија разлика је што психолог и психијатар имају сасвим различито образовање и различите методе деловања. Психолог завршава психологију, а психијатар регуларне студије медицине, након чега специјализира психијатрију. Дакле, психијатар је пре свега лекар, обучен за све гране медицине током основних студија, а након тога се опредељује да се фокусира на ментално здравље и бави лечењем менталних проблема.

Психолог, с друге стране, није лекар и не може да преписује лекове, чак ни ако је доктор психологије. Али, психолог се бави само људским умом од почетка студирања, да би након тога био обучен да спроводи психотерапију засновану на доказима и врши психолошке процене. Његови “лекови” су првенствено разговори с пацијентом.

И психијатри и психолози могу да буду психотерапеути, мада смо данас сведоци и све већег броја терапеута који имају завршен само неки више или мање озбиљан курс.

Но, идемо редом.

Шта ради психијатар

Психијатрија је грана медицине која се бави менталним здрављем, а психијатри су, дакле, пре свега лекари који су специјализирали психијатрију. Они раде у медицинским установама, успостављају медицинске дијагнозе и задужени су за лечење душевних болесника и пацијената с различитим врстама психичких тегоба. То раде првенствено лековима, као и други лекари, међутим већ постављање дијагнозе је доста теже него у другим гранама медицине. Психијатри “доказе” болести добијају углавном кроз разговор и личну опсервацију, а у обзир морају да узму најразличитије факторе – од биолошког наслеђа до друштвеног контекста.

Поремећаји са којима се сусрећу деле се у две опште категорије – психозе и неурозе. Психозе, или психотична обољења су тешка ментална обољења која често имају као манифестације поремећену перцепцију реалности, пацијенти често нису ни свесни своје болести, а манифестују је кроз халуцинације, инкохерентан говор, параноидно понашање… То је шизофренија, на пример. Неуротични поремећаји су депресија, фобије, анксиозност, панични напади. Пацијент је свестан проблема, али му је потребна помоћ да се исбори с њим. Третирање свих тих поремећаја укључује употребу медикамената, али најчешће у комбинацији са психотерапијом.

Шта ради психолог

Психологија је наука за себе, и то наука о понашању и менталним процесима, свесним и несвесним. Ментални процеси су опажање, учење, памћење, мишљење, осећања и мотивација. У људској личности ови процеси су организовани у специфичан склоп, тако да понашање може да се објашњава и предвиђа.

Као таква, психологија је применљива у свим сферама друштва, и сасвим је извесно да су сви бар једном били код психолога. Психолог процењује да ли је дете спремно да иде у школу, психолог испитује понашање различитих група људи, а многи психолози раде с људима с различитим психичким или емотивним проблемима. У томе не користе медикаменте, већ се искључиво баве спровођењем психолошких третмана – разговор, психолошко тестирање, психолошко саветовање…

Шта ради психотерапеут

Психотерапеути могу бити и психолози и психијатри, али и стручњаци из других области хуманистичких наука (педагози, дефектолози…), који су поред свог основног образовања завршили едукацију из одређеног психотерапеутског правца. Тако да нису сви психолози и психијатри уједно и психотерапеути, то су само они који су завршили одређене едукације.

Психотерапија представља врсту психолошког третмана чији је основни циљ пружање психолошке помоћи особама које имају неке психичке сметње, који пролазе кроз неку врсту животне кризе, имају неке емоционалне проблема, проблеме у комуникацији или само желе да поспеше свој лични развој и сазнају нешто више о себи. Током едукације, психотерапеут пролази кроз личну психотерапију и учи скуп поступака којима се пружа помоћ људима са одређеним проблемима.

Можда је важно напоменути да, разноразни лајфкоучеви не спадају ни у једну од ових професија, нити морају да имају образовање те, или било које врсте.