1667 – Жан Батист Дени, лекар Луја XИВ, извео је прву успешну трансфузију крви петнаестогодишњем дечаку користећи крв овце.
1683 – Турска војска је почела другу опсаду Беча. Град је у септембру исте године ослободио пољски краљ Јан Собјецки.
1691 – Ахмед ИИ је на турском престолу наследио султана Сулејмана III у веома тешким приликама за царство. Водио је неуспешне ратове против Аустрије, Венеције и Русије и био присиљен да прихвати неповољне услове Карловачког мира 1699.
1759 – Умро је Вилијам Колинс, један од најзначајњих енглеских лирских песника 18. века („Вече“, „шкотске празноверице“, „Слобода“).
1798 – У походу на Египат Наполеон Бонапарта заузео је острво Малта.
1848 – Мађарска војска напала је Сремске Карловце, седиште Срба у Угарској, што се сматра почетком мађарско-српског рата 1848. године.
1849 – Мађари су топовима са Петроварадина скоро потпуно уништили Нови Сад бранећи се од напада војске хрватског бана Јелачића, који је као аустријски официр имао наређење да угуши мађарску револуцију.
1897 – Рођен је енглески државник Роберт Ентони Идн (Антхонy Еден), лидер Конзервативне странке од 1955, министар иностраних послова (1935-38 1941-45 1951-55), премијер (1955-57). Под притиском јавног мнења, због британско-француско-израелске агресије на Египат у новембру 1956, поднео је оставку и повукао се из јавног живота.
1898 – Током Америчко-шпанског рата лидер филипинског револуционарног покрета генерал Емилио Агиналдо (Агуиналдо) прогласио је, уз подршку САД, независност Филипина.
1900 – Немачки Рајхстаг усвојио је закон о повећању немачке ратне поморске флоте, која ће потом постати једна од најјачих у свету.
1917 – Грчки краљ Константин И (Цонстантине) абдицирао је у корист старијег сина, принца Александра.
1929 – Рођена је Ана Франк (Анне), аутор дневника о страдању Јевреја у окупираном Амстердаму у Другом светском рату, који је писала у тајном скровишту. Убијена је у марту 1945. у нацистичком логору Берген-Белзен. Од породице Франк рат је преживео једино Анин отац.
1934 – Влада Бугарске, која је дошла на власт превратом у мају 1934, забранила је политичке партије.
1936 – На Малом Калемегдану у Београду отворен је Зоолошки врт, у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња.
1964 – Нелсон Мандела, Волтер Сисулу (Wалтер) и још шест вођа антирасистичког покрета у Јужној Африци, осуђени су на доживотну робију.
1976 – У државном удару у Уругвају оборен је председник Хуан Бордабери (Јуан Бордаберрy) и почела је деветогодишња војна диктатура.
1987 – Бивши цар Централноафричке Републике Жан Бедел Бокаса (Јеан, Бокасса) осуђен је на смрт због злочина извршених током 13-годишње владавине.
1988 – У Бангладешу су избиле демонстрације због уставног амандмана усвојеног пет дана раније, којим је ислам постао државна религија.
1991 – Борис Јељцин је изабран за председника Русије на првим непосредним председничким изборима у тој земљи. Други председнички мандат Јељцин је освојио у јулу 1996, да би се у децембру 1999. добровољно повукао с власти и за свог наследника предложио Владимира Путина.
1993 – Амерички авиони су бомбардовали главни град Сомалије Могадиш у покушају да униште герилце генерала Мохамеда Фараха Аидида (Фаррах).
1995 – Умро је италијански музичар Артуро Бенедети Микеланђели (Бенедетти Мицхелангели), један од највећих пијаниста 20. века.
1999 – На Косову и Метохији почело је размештање међународних безбедносних снага (Кфор), на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
2001 – Македонија је поништила признање Тајвана, који је признала две године раније и окренула се политичкој сарадњи са Кином.
2001 – Мохамед Рашид Дауд Ал-Овали, следбеник терористе Осаме Бин Ладена, осуђен је у Њујорку на доживотни затвор, без права на жалбу, за убиство 213 особа у експлозији бомбе коју је поставио 1998. у амбасади САД у Кенији и учешће у истом терористичком нападу на амбасаду у Танзанији.
2003 – Савет безбедности УН усвојио је резолуцију којом је за годину дана продужено изузеће Американаца од Међуародног кривичног суда.
2003 – Умро је Грегори Пек (Грегорy Пецк), један од последњих филмских великана његовог доба. Остао је упамћен по улогама у филмовима „Празник у Риму“, „Џентлменски споразум“, „Снегови Килиманџара“… Оскара је добио 1962. за улогу у филму „Убити птицу ругалицу“.
2005 – Масуме ал-Мубарак, дугогодишњи борац за права жена, именована је на функцију министра за планирање и развој администрације и она је прва жена у историји Кувајта која је постала министар у влади те земље.
2006 – Умро је мађарски композитор Гиорги Лигети (Гyоргy) који се прославио опером „Ле Гранд Мацабре“ и музиком за филм „2001: Одисеја у свемиру“ Стенлија Кјубрика.
2006 – Умро је канадски медијски тајкун Кен Томспон, који је од штампарског царства свог оца направио највећег електронског издавача на свету – Корпорацију Томсон.
2007 – Хашки трибунал осудио је бившег лидера Срба у Хрватској Милана Мартића на 35 година затвора, за злочине над Хрватима и Муслиманима у Книнској крајини, западној Босни и Загребу 1991-95.
2008 – Канадски премијер Стивен Харпер званично се у име владе извинио староседоцима Канаде због праксе одвајања деце домородаца од њихових породица и приморавања да похађају државне школе у циљу асимилације у канадско друштво. Од 19. века па све до 1970-тих година више од 150.000 деце одведено је присилно из својих домова.
2010 – У сукобима већинских Киргиза и мањинских Узбека на југу Киргизије погинуле су 62 особе, а прелазне власти те централноазијске земље затражиле су војну помоћ Русије.
2014 – Министар просвете и науке Србије Срђан Вербић позвао је ректора Мегатренд универзитета Мићу Јовановића да поднесе оставку пошто није пронађен његов докторат на Лондонској школи економије и политичких наука.
2015 – Премијер Молдавије Ћирил Габуручи поднео је оставку на функцију због спорне аутентичности његове високошколске и универзитетске дипломе. Овај бизнисмен је на месту премијера провео мање од пет месеци.
2018 – Бивша Југословенска Република Македонија добила је ново име, Република Северна Македонија, у договору са званичном Атином.