10. п.н.е. – Рођен је римски цар и историчар Клаудије, који је 41. године наследио Калигулу. Током његове владавине јужна Енглеска је постала римска провинција, изграђен велики аквадукт, проширена лука Остија. Владао је под великим утицајем својих жена Месалине и Агрипине која га је, према предању, отровала печуркама да би обезбедила престо за свог сина из претходног брака Нерона.

1291 – Кантони Ури, Унтервалден и Швиц склопили су савез за одбрану од Хабсбурговаца, који је био основа за стварање Швајцарске конфедерације.

1560 – Шкотски парламент је укинуо папску јурисдикцију и одобрио калвинистичку вероисповест, чиме је основана Шкотска црква.

1714 – Умрла је енглеска краљица Ана (Анне), последњи монарх из династије Стјуарт (Стеwарт), током чије су владавине уједињене Енглеска и Шкотска и створена Велика Британија (1707). Наследио ју је Џорџ И из хановерске династије.

1774 – Британски хемичар Џозеф Пристли (Јосепх Приестлеy) открио је гас и назвао га “депхлогистицатед аир”, касније познат као кисеоник.

1778 – У немачком граду Хамбургу отворена је прва штедионица у свету.

1793 – Француска је, као прва земља у свету, званично увела метрички систем мера.

1798 – У бици код Абукира, близу Александрије, британска флота адмирала Хорација Нелсона (Хоратио) уништила је француску флоту под командом адмирала Франсоа Бријеса (Францоис Бруеyс). Тиме је Наполеонова војска у Египту одсечена од Европе.

1806 – На Мишарском пољу код Шапца, српски устаници победили су Турке. То је била највећа победа Карађорђеве војске у Првом српском устанку.

1810 – Рођен је италијански гроф Камило Бенсо Кавур (Цамилло, Цавур), први министар председник уједињене Италије (1861). Заслужан је за ослобођење Италије од Аустрије и њено уједињење под Савојском династијом.

1813 – У Бечу је изашао први број “Новина сербских”, првог српског дневног листа. Лист су покренули Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, а угашен је 1822. због проблема са штампаријом.

1834 – Ропство је забрањено у целој Британској империји: у британским колонијама ослобођено је више од 770.000 робова.

1860 – Од рана задобијених у атентату у Котору, који је извршио емигрант Тодор Кадић, умро је црногорски кнез Данило Петровић, наследник владике Његоша и први световни владар Црне Горе (1852). Прославио се победом над Турцима у бици на Грахову 1. маја 1858.

1894 – Јапан је објавио рат Кини због спора око Кореје.

1914 – Четири дана пошто је Аустро-Угарска објавила рат Србији, Немачка је објавила рат Русији, Француска је прогласила општу мобилизацију, а Италија неутралност. Светски рат постао је неизбежан.

1921 – Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донела је Закон о заштити државе на основу којег је забрањен рад Комунистичкој партији, а њеним посланицима у Скупштини (58) су поништени мандати.

1936 – Адолф Хитлер отворио је у Берлину XИ олимпијске игре.

1944 – У Варшави, једном од главних средишта пољског покрета отпора, избио је устанак против немачке окупације. После двомесечних борби, Немци су савладали устанике и велики број отпремили у концентрационе логоре.

1955 – Умро је писац Станислав Винавер, једна од најистакнутијих личности београдског модернистичког покрета после Првог светског рата, аутор Манифеста експресионизма (“Мјећа”, “Варош злих волшебника”, “Чувари света”, “Европска ноћ”).

1958 – Јордански краљ Хусеин (Хуссеин) поништио је федерацију Јордана са Ираком.

1960 – Бенин (Дахомеј) је прогласио независност од Француске.

1966 – У Кини је почео XИ пленум Комунистичке партије на којем је донета одлука о “културној револуцији”, која је трајала наредних 10 година.

1973 – Умро је државник Валтер Улбрихт (Wалтер Улбрицхт) први секретар Јединствене радничке партије Немачке (1950). Од 1960. до 1971. био је председник Државног савета источне, Демократске Републике Немачке.

1975 – Државници 35 земаља, међу којима и председник СФР Југославије Јосип Броз Тито, потписали су у Хелсинкију завршни документ Конференције о европској безбедности и сарадњи (данас ОЕБС).

1994 – Председник Савезне Републике Немачке Роман Херцог (Херзог) изразио је жаљење Пољацима због патњи које су претрпели током немачке окупације у Другом светском рату.

2000 – Екстремисти у Кашмиру су у седам напада убили 90 људи, а више десетина ранили. Већина жртава били су хиндуски ходочасници.

2001 – Британски премијер Тони Блер (Тонy Блаир) започео званичну посету Аргентини. То је била прва посета једног британског премијера тој земљи од Фокландског рата 1982.

2004 – У пожару у самоуслузи у Асунсиону, главном граду Парагваја, погинуло је 400 људи, а стотине су повређене.

2005 – Умро је саудијски краљ Фахд који је владао Саудијском Арабијом од 1982. године. За његовог наследника је именован његов полубрат, принц Абдулах.

2006 – Кубански председник Фидел Кастро привремено је пренео власт на свог брата Раула, због болести. За шефа државе Раул Кастро званично је изабран 24. фебруара 2008. Фидел Кастро је на челу Кубе био од револуције 1959. године.

2008 – Погинуло је 11 алпиниста из различитих експедиција који су заједно кренули у освајање врха К2 на Хималајима, међу њима и алпиниста из Србије Дрен Мандић.

2009 – Умрла је Корасон Акино (Мариа Цоразон Цојуангцо Аqуино), позната као 11 председница Филипина чији је долазак на власт 1986. означио повратак демократије, пошто је с власти збацила ;Фердинанда Маркоса.

2010 – Ступила је на снагу Конвенција о забрани касетне муниције (Цонвентион он Цлустер Мунитионс) усвојена на дипломатској конференцији у Даблину (Ирска) 30. маја 2008. Србија је једина земља региона која још није потписала ову Конвенцију.

2012 – Двојица подофицира Војске Србије погинула су у експлозији заостале касетне бомбе на Панчићевом врху на Копаонику. Месец ипо дана раније од експлозије заостале гранате погинула су два кадета војске Србије на полигону “Пасуљанске ливаде”.

2012 – Преминуо је Гор (Горе) Видал (87), амерички писац, драматург, политичар и коментарор, аутор духовитих романа, есеја, комада и мишљења, стваралац неконвенционалне мудрости (“Линколн”, “1876”, “Мyра Брецкенридге”, “Тхе Цитy анд тхе Пиллар” “Рат из снова”, “Тхе Бест Ман”).

2014 – Деведесет година од оснивања, италијански дневник “Унита”, дугогодишње званично гласило Комунистичке партије Италије, престао је да излази, због банкрота издавачке компаније.