1100 – Енглески краљ Вилијам II, син Вилијама I Освајача, убијен је стрелом у шуми током лова.

1552 – Договором у Пасауу поништен је Аугсбуршки Интерим из 1548, а лутерани (протестанти) су добили слободу вероисповести у Немачкој, што је озакоњено на сабору у Аугсбургу 25. септембра 1555.

1589 – Због преласка на страну хугенота, француског краља Анрија ИИИ (Хенри) убио је присталица католичке Свете лиге, доминиканац Жак Клеман (Јацqуес Цлемент).

1788 – Умро је Томас Гензборо, енглески портретиста и пејсажиста и један од оснивача британске Краљевске академије уметности.

1799 – Умро је француски проналазач Жак Етјен Монголфје (Јацqуес Етиенне Монтголфиер), који је са братом Жозефом Мишелом (Јосепх Мицхел) 1783. конструисао први ваздушни балон напуњен загрејаним ваздухом.

1802 – Наполеон Бонапарта (Бонапарте) проглашен је “доживотним конзулом” Француске, што му је дало право да именује наследника.

1830 – Француски краљ Шарл X Бурбонски (Цхарлес Боурбон) абдицирао је под притиском Јулске револуције у Паризу, која је избила због краљеве одлуке да укине слободу штампе, распусти парламент и промени изборни закон.

1858 – Британски парламент је донео закон (Индиа Билл) којим је индијска влада стављена под управу британске круне.

1876 – Рођен је лингвиста Александар Белић, председник Српске краљевске академије (Српска академија наука и уметности) од 1937. до смрти 1960, оснивач модерне дијалектологије, аутор “Правописа српскохрватског језика”.

1903 – У Македонији је почео Илинденски устанак за ослобођење од отоманске власти, проглашена је “Крушевска република” која се одржала само 11 дана, а устанак је у крви угушен.

1921 – Умро је италијански оперски тенор Енрико Карузо (Енрицо Царусо), прослављени извођач дела Вердија и Пучинија и канцона. Један је од првих певача који је снимио грамофонску плочу.

1922 – Умро је Александар Грахам Бел (Алеxандер Грахам Белл), изумитељ телефона (1876).

1928 – Италија је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са Етиопијом.

1934 – Умро је немачки председник Паул фон Хинденбург, а Хитлер је себе прогласио фирером (вођом) и преузео апсолутну власт.

1935 – Велика Британија је донела закон којим је реформисан систем управљања у Индији, од које су одвојени Бурма и Аден, гарантована је већа локална самоуправа у покрајинама и формирано је централно законодавство у Њу Делхију.

1936 – Умро је француски инжењер и пилот Луј Блерио (Лоуис Блериот), пионир ваздухопловства, који је 1909. први авионом прелетео Ламанш.

1939 – Нобеловац Алберт Ајнштајн (Еинстеин) је упозорио америчког председника Теодара Рузвелта (Роосевелт) да немачки научници раде на бомби са уранијумом, после чега су у САД почеле (почетком 1940) истраживање ради изградње атомске бомбе.

1945 – Завршена је Потсдамска конференција на којој су совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин, председник САД Гари Труман и премијер Велике Британије Клемент Атли (Аттлее) постигли договор о демилитаризацији и денацификацији Немачке и њеној подели на окупационе зоне после Другог светског рата.

1970 – Британски војници су у Северној Ирској први пут употребили гумене метке ради смиривања нереда.

1980 – Од експлозије бомбе на железничкој станици у Болоњи погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. То је био најтежи терористички напад у Европи после Другог светског рата и изазвао је талас масовних протеста широм Италије.

1990 – Ирачка војска напала је Кувајт и окупирала га за један дан. Слањем трупа у Кувајт, ирачки председник Садам Хусеин покренуо је догађаје који су довели до Заливског рата и стационирања америчких трупа у региону.

1992 – Алжирске снаге безбедности су ухапсиле 50 наоружаних исламских екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је нађено 150 бомби.

1994 – Под претњом пооштравања међународних санкција СР Југославији, влада Србије позвала је лидере босанских Срба да прихвате мировни план Контакт-групе за БИХ и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.

1997 – Вођа најјаче либеријске герилске фракције, Чарлс Тејлор (Цхарлес Таyлор) проглашен је председником Либерије, чиме је окончан седмогодишњи грађански рат.

1999 – У судару два воза у источној Индији погинуло је 285, а рањено око 300 људи.

2001 – Босански Србин, генерал Радислав Крстић осуђен је у Хагу на 46 година затвора због геноцида, истребљења, убистава и прогона босанских Муслимана у Сребреници 1995. Жалбено веће Хашког трибунала је 2004. Крстићу преиначило казну на 35 година затвора.

2002 – Снаге покрета УНИТА у Анголи су расформиране, њеним генералима су одузети чинови и они су интегрисани у војску Анголе.

2004 – Умро је Француз Анри Картије-Бресон (Хенри Цартиер-Брессон), светски признат фотограф.

2007 – Етички кодекс који предвиђа строжија правила лобирања у америчком Конгресу усвојен је и у Сенату, а његово усвајање сматра се огромним напретком у протеклих неколико деценија на том плану. Закон је уследио након серије скандала око примања мита посланика.

2009 – Суд у Багдаду осудио је бивше ирачке званичнике Тарика Азиза и Алија Хасана ал-Маџида на по седам година затвора због злочина над Курдима током 1980-тих година. Азиз је био заменик премијера у време владавине бившег председника Садама Хусеина, а Ал Маџид, Хусеинов рођак, наложио је употребу хемијског оружја против Курда.

2014 – У појасу Газе убијено је 296 деце и младих Палестинаца од почетка израелске офанзиве против палестинског покрета Хамас 8. јула, саопштио је УНИЦЕФ.

2017 – Амерички Сенат је потврдио избор Кристофера Вреја (Цхристопхер Wраy) за новог шефа Федералног истражног бироа (ФБИ), након што је са те функције изненада смењен Џејмс Коми (Јамес Цомеy) због улоге у истрази о наводном руском мешању у председничке изборе у САД.