1506 – Умро је италијански сликар и гравер Андреа Мантења (Мантегна), најзначајнији представник високе ренесансе у Падови и Мантови, аутор чувених фресака у цркви Еремитани у Падови, уништене у Другом светском рату.

1592 – Умро је француски писац и филозоф Мишел Ејкем де Монтењ (Мицхаел Еyqуем, Монтаигне), обновитељ интелектуалног скептицизма и весник слободне мисли у 17. и 18. веку (три књиге “Есеја”, “Дневник путовања”).

1598 – Умро је Филип ИИ, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а након повлачења свог оца Карла В (1556), краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније. Апсолутиста и фанатични католик својом политиком изазвао је устанак у Холандији, који је довео до независности северне покрајине (1581). Победио је турску флоту код Лепанта 1571, али је поход његове “непобедиве армаде” (1588) на Енглеску завршио катастрофалним поразом.

1759 – Британци су у пресудној бици у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.

1788 – Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. Град су основали 1626. холандски досељеници и назвали га Нови Амстердам, а двадесетак година касније заузели су га Енглези и дали му назив Њујорк у част војводе од Јорка (Yорк), касније енглеског краља.

1819 – Рођена је немачка пијанисткиња Клара Шуман (Цлара Сцхуманн), која је концертну каријеру почела у деветој години и постала један од највећих клавирских мајстора 19. века.

1842 – Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића који је потом избегао у Аустрију.

1874 – Рођен је аустријски композитор Арнолд Шенберг (Сцхоенберг). Као зачетник Бечке атоналне школе, поборник експресионизма у музици и творац новог начина компоновања – додекафоније, битно је утицао на развој музике 20. века (опера “Мојсије и Арон”, симфонијска поема “Пелеас и Мелисандра”, кантате “Гурелидер” и “Преживели из Варшаве”).

1882 – Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.

1908 – Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.

1922 – У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу – 58 степени Целзијуса.

1923 – Генерал Мигел Примо де Ривера (Мигуел) извршио је, уз одобрење краља Алфонса XИИИ, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.

1955 – СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.

1971 – У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.

1977 – Умро је амерички диригент пољског порекла Леополд Стоковски (Стокоwски). Водио је Њујоршку филхармонију од 1946. до 1950, а 1962. основао је Амерички симфонијски оркестар. Написао је књигу “Музика за све нас”, која је преведена на скоро све светске језике.

1989 – У Кејптауну су одржане до тада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту (Десмонд).

1991 – СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.

1992 – Умро је амерички филмски глумац Ентони Перкинс (Антхонy) добитник Оскара за филм “Пријатељско убеђивање”.

1993 – Израел и Палестинска ослободилачака организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.

1998 – На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, САД, а први послератни избори одржани су 1996.

1999 – У Београду су умрли доајен српског новинарства Предраг Милојевић и истакнути филмски редитељ Владимир Погачић.

1999 – У четвртој великој експлозији, у серији експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.

2000 – Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.

2001 – Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

2006 – Бомбаш самоубица усмртио је у Багдаду 114 особа, улетевши својим комбијем у гомилу шиитских Муслимана.

2008 – Београдски универзитет обележио је 200. годину постојања.

2008 – Боливијска влада је увела ванредно стање у амазонском региону те земље након сукоба присталица председника Ева Моралеса и десничарских провинцијских гувернера који се противе социјалистичким реформама шефа државе, у коме је најмање 10 људи погинуло.

2010 – Удес авиона са 51 путником и чланом посаде који се срушио у Венецуели, преживеле су 33 особе, 14 је погинуло, а четворо се води као нестало. Авион “АТР-42” авио превозника Конвиаса летео је од карипског острва Маргарита у град Пуерто Ордас.

2010 – Трећестепено веће Суда БиХ потврдило је 17. година казне затвора Суаду Капићу, бившем припаднику Трећег корпуса Армије БиХ, проглашеним кривим за злочине почињене у Санском Мосту и убиства четири ратна заробљеника српске националности септембра 1995.

2013 – Четири Индијца осуђена су на смрт вешањем због силовања и смртоносних повреда нанетих младој жени у градском превозу Њу Делхија. Случај је изазвао бурно реаговање нације у којој је заташкавање силовања и других врста сексуалних деликата део културе која не охрабрује пријављивање овакве врсте насиља. Под притиском јавности и непрекидних демонстрација, власти Индије су пооштре казнену политику и основале експресне судове за сексуалне деликте.

2015 – Утопиле су се 34 особе, међу којима четири бебе и 11 деце, код острва Фармаконис (Грчка) када се преврнуо преоптерећен брод. Спасено је 68 особа, а 30 је успело да доплива до обале тог острва.