19. п.н.е. Умро Публије Вергилије Марон, песник царског Рима, аутор националног јуначког епа “Енеида”. Сматра се највећим песником антике и узором латинског и западноевропског стваралаштва. Данте га узео за водича кроз подземље у “Божанственој комедији”.

1327. Енглески краљ Едвард ИИ убијен у замку Беркли. Сматра се да су злочин извршили краљица Изабела и њен љубавник Роџер де Мортимер, који је потом владао у име престолонаследника Едварда ИИИ.

1452. Рођен италијански верски и политички реформатор Ђироламо Савонарола, доминикански калуђер који је због сукоба с папом Александром ВИ спаљен као јеретик 1498. Његов лик инспирисао многа књижевна дела и контроверзне расправе. Сматран мрачним фанатиком, али и претечом реформације, мучеником и свецем.

1792. На првој јавној седници Конвента, револуционарног парламента, укинута монархија у Француској.

1832. Умро шкотски писац Валтер Скот, аутор историјских романа “Роб Рој”, “Ајванхо”, “Веверли”. Скупљао и народне песме и писао епове из историје Шкотске. У енглеском преводу објавио српску народну песму “Хасанагиница”. Извршио утицај на европски роман.

1846. Рођен српски политичар и писац Светозар Марковић, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. Покренуо први социјалистички лист у Србији Раденик, 1871. Његове идеје су имале велики утицај на развој социјалистичке идеологије и политике у Србији и на Балкану.

1860. Умро немачки филозоф Артур Шопенхауер. Његову дубоко песимистичну филозофију прихватила генерација разочарана неуспехом националних покрета 1848. у Европи, у филозофији и књижевности нашла одраз у делима Фридриха Ничеа и Томаса Мана.

1866. Рођен енглески књижевник Херберт Џорџ Велс. Првим романом, “Времеплов”, утемељио научну фантастику.

1938. Влада Чехословачке прихватила британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Немачкој.

1939. Румунски фашисти, припадници Гвоздене гарде, убили премијера Румуније Арманда Калинескуа.

1949. У Кини формирана Централна народна влада, на челу с Мао Цедунгом. Цедунг 1. октобра прогласио Народну Републику Кину.

1956. У атентату смртно рањен никарагвански диктатор Анастазио Сомоза. Умро осам дана касније, наследио га син Луис.

1957. Умро норвешки краљ Хакон ВИИ. Владао од 1905, када га је, по укидању норвешко-шведске уније, парламент Норвешке изабрао за краља. У И светском рату одржао неутралност Норвешке, када су Немци у ИИ светском рату окупирали Норвешку избегао у Лондон и формирао избегличку владу. Наследио га син Олаф В.

1964. Малта постала независна после 164 године британске владавине.

1972. Председник Филипина Фердинанд Маркос завео ванредно стање у земљи и ставио у затвор на хиљаде противника режима. Маркос остао на власти до 1986.

1973. Југославија прекинула дипломатске односе с Чилеом, 10 дана после пуча генерала Аугуста Пиночеа, у ком је убијен председник Салвадор Аљенде.

1974. Умро амерички филмски глумац Волтер Бренан, први глумац који је добио три Оскара. Познат пре свега по бројним епизодним улогама у вестернима.

1992. Мексико и Ватикан успоставили пуне дипломатске односе, после 130 година дугог прекида.

1993. Председник Русије Борис Јељцин распустио Парламент под оптужбом да посланици блокирају уставне реформе и изборе. Побуњени посланици забарикадирали се у згради Парламента, одакле су истерани уз помоћ војске 4. октобра.

1996. На аеродрому у Боготи, у авиону председника Колумбије Ернеста Сампера, који је био спреман да полети у САД, после анонимне пријаве, нађено око четири килограма хероина. Председник осумњичен за везе с нарко-мафијом, Влада саопштила да се ради о намештаљци.

1999. На Тајвану у земљотресу погинуло више од 2.100 особа, повређено око 8.700.

2000. Влада Русије одлучила да замрзне уговор са Ираном о продаји ласерске технологије пошто су САД навеле забринутост због могућности њеног коришћења у изради нуклеарног оружја.

2003. После 14 година осматрања планете Јупитер и њених сателита, уништен посматрачки брод Галилео, део програма НАСА.