1540. Папа Павле ИИИ одобрио оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнацио Лојола.

1601. Родјен француски краљ Луј XИИИ, један од најмоћнијих европских монарха. Током владавине завео апсолутизам уз помоћ кардинала Ришељеа, угушио устанак протестаната и наставио колонијално ширење Француске. У време његове владавине 1635. основана Француска академија.

1825. Првом у свету јавном железничком пругом, пругом Дарлингтон-Стоктон, у североисточној Енглеској, кренуо воз с првом парном локомотивом, којом је управљао њен конструктор Џорж Стивенсон.

1862. Родјен јужноафрички генерал и државник Луис Бота, један од водја Бура у рату са Енглезима и први премијер Јужноафричке Уније. Био премијер Трансвала од 1907. до 1910, кад су се бурске републике Трансвал, Натал, Оранж и Кејпленд удружиле у Унију.

1891. Умро руски писац Иван Александрович Гончаров, аутор романа “Обломов”, у којем је створен један од најзначајнијих типова у светској књижевности, као и појам “обломовштина”, синоним за паразитизам и апатију.

1902. Родјен српски писац и позоришни критичар Милан Дединац, следбеник француске авангарде лирике, припадник групе београдских модерниста, први главни уредник послератне “Политике”, драматург и управник Југословенског драмског позоришта.

1917. Умро француски сликар, графичар и вајар Едгар Дега, који се сматра једним од најбољих цртача у ликовној уметности. Виртуозност цртања најбоље је исказао сликајући људско тело у покрету.

1922. Грчки краљ Константин И абдицирао због војног пораза у рату с Турском 2 године пошто се вратио на престо. Краљ постао 1913, први пут је абдицирао 1917. када је његова одлука о неутралности Грчке у Првом светском рату изазвала незадовољство у земљи и медју западним савезницима.

1939. Након тродневног непрестаног бомбардовања Немци у Другом светском рату заузели Варшаву.

1940. Немачка, Италија и Јапан потписали у Берлину десетогодишњи војни и економски пакт познат под називом Осовина Берлин-Рим-Токио.

1947. У Варшави основан Информациони биро комунистичких и радничких партија, Информбиро, саветодавно и координационо тело 9 европских комунистичких и радничких партија, основано на иницијативу СССР, седиште му до пролећа 1948. било у Београду, касније у Букурешту.

1962. У Јемену у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана пошто је наследио умрлог оца имама Ахмада.

1964. Воренова комисија после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија 22. новембра 1963. у Даласу.

1968. Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера после можданог удара.

1970. На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и водја Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали у Каиру споразум о окончању градјанског рата у Јордану.

1990. Иран и Велика Британија обновили дипломатске односе које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге “Сатански стихови” британског писца индијског порекла Салмана Руждија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од “фатве”, смртне казне којом је запрећено Руждију.

1996. Снаге фундаменталистичког исламског покрета Талибана заузеле главни град Авганистана, Кабул, и обесиле бившег шефа државе Наџибулаха.

1998. Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио Хелмута Кола на изборима и постао канцелар Немачке.

2000. Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно поздравило проглашење изборне победе ДОС на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора.

2000. У екплозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло 118 рудара.

2001. Нападач у полицијској униформи упао на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор потом извршио самоубиство.