1216 – Умро је енглески краљ Џон Без Земље (Јохн Лацкланд), млађи син Хенрија ИИ (Хенрy), који је 1215. морао да попусти у сукобу с племством и потпише Велику повељу слобода (“Магна карта”). Том повељом ограничена је власт краља и постављени су темељи енглеске уставности и јавног права.

1745 – Умро је енглески писац ирског порекла Џонатан Свифт (Јонатхан Сwифт), један од најоштријих сатиричара у европској литератури и значајна личност у политичком и јавном животу Лондона (“Гуливерова путовања”, “Прича о бурету”, “Сукнарева писма”).

1812 – Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве.

1813 – Окончана је “Битка народа” код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне.

1841 – Рођен је црногорски краљ, војсковођа и писац Никола И Петровић Његош. Током његове владавине (1860-1918) Црна Гора је водила ослободилачке ратове и стекла међународно признање и знатно проширење територије (Берлински конгрес 1878). У новембру 1918. Велика народна скупштина у Подгорици збацила га је са власти и прогласила присаједињење Црне Горе Краљевини Србији. Умро је у Француској 1921. Посмртни остаци краља Николе и краљице Милене пренети су у земљу у октобру 1989. и сахрањени у Цетињу. Писао је драме и песме, од којих су најпознатије драма у стиховима “Балканска царица” и патриотска песма “Онамо, ‘намо”.

1864 – Рођен је француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер (Аугусте Лумиере), који је са братом Лујем (Лоуис) направио прву филмску камеру. Браћа Лимијер су открили поступак снимања у природним бојама и у париској кафани “Гран кафе” приредили 28. децембра 1895. прву филмску представу у свету (“Улазак воза у станицу”, “Радници излазе из фабрике”).

1872 – У Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је “Холтерманов грумен”, плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена.

1875 – Умро је енглески физичар Чарлс Витстон (Цхарлес Wхеатстоне), пионир телеграфије. Пронашао је метод за одређивање електричног отпора (“Витстонов мост”) и истраживао електрицитет, светлост и звук.

1915 – Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама.

1918 – У Загребу је у Првом светском рату Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу.

1932 – У Београду је отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката. Зграду Коларчевог универзитета је пројектовао српски архитекта Петар Бајаловић.

1935 – Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију.

1937 – Умро је новозеландски физичар енглеског порекла Ернест Ратерфорд (Рутхерфорд), добитник Нобелове награде за хемију 1908, један од утемељивача модерне атомске теорије. Открио је три типа радијације које је назвао алфа, бета и гама зрацима.

1954 – Закључен је англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци.

1964 – У удесу совјетског авиона “Иљушин-18”, који се срушио на Авали, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу. Делегација је упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда.

1984 – Припадници пољске службе безбедности (“ескадрони смрти”) киднаповали су варшавског свештеника Јежи Попјелушка и након мучења бацили га у вештачко језеро крај Влоцлавека. Јавни процес убицама на челу с функционером службе безбедности Гжегожом Пјотровским 1985. одиграо је значајну улогу у процесу распадања комунистичког режима у Пољској.

1986 – Председник Мозамбика Самора Машел (Мацхел) и 30 његових пратилаца погинули су у авионском удесу у близини границе са Јужном Африком.

1994 – У експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа.

1999 – У Паризу је у 97. години умрла француска књижевница Натали Сарот (Натхалие Саррауте), зачетник новог француског романа (“Тропизми”, “Портрет непознатог”, “Златно воће”).

2000 – Међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера те земље Жана Камбанду (Јеан) на доживотни затвор због геноцида почињеног

1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.

2001 – Најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве.

2002 – На референдуму у Ирској прихваћен је уговор из Нице о проширењу Европске уније за 12 нових чланица. На претходно одржаном референдуму 7. маја 2001. овај уговор је одбило 54 одсто гласача.

2003 – Умро је Алија Изетбеговић, бивши председник Босне и Херцеговине и дугогодишњи лидер Странке демократске акције (СДА).

2003 – Мисионарка Мајка Тереза проглашена је блаженом. Чин беатификације обавио је папа Јован Павле Други пред више од 150 хиљада верника на Тргу Светог Петра у Ватикану.

2005 – У Багдаду је почело суђење свргнутом ирачком председнику Садаму Хусеину и још седморици његових сарадника, због убиства више од 140 шиита у селу Дуџаил, северно од Багдада.

2007 – Уставна Скупштина Црне Горе усвојила је двотрећинском већином највиши правни акт државе. Уставом се у службену употребу у Црној Гори први пут и формално уводи црногорски језик, а у употреби су и српски, босански, албански и хрватски језик.

2008 – Умро је Сије Ђин, ветеран кинеске кинематографије и познати критичар ултра левичарске културне револуције. Најпознатији је по трилогији филмова о жртвама културне револуције 1966-1976, кад су милиони људи, осумњичени за противљење комунистичком режиму, били прогањани.

2016 – Индонезија је добила закон којим је одоборена хемијска кастрација за педофиле.