1508. – Рођен италијански архитекта Андреа Паладио, који је развио модеран стил, заснован на класичним принципима римског градитељства, један од најзначајнијих представника касне ренесансе. Одликовао се изванредним смислом за монументалност и функционалност грађевине. Градио је цркве, палате, виле, војне објекте, паркове и шире урбанстичке цјелине, највише у Вићенци и Венецији, укључујући чувену вилу “Ротонда” код Вићенце и цркву “Ротендоре” у Венецији. Теоријске ставове објавио је у знаменитом дјелу “Четири књиге о архитектури”.

1667. – Рођен енглески писац ирског поријекла Джонатан Свифт, један од најоштроумнијих критичара људских нарави и порока. То је посебно изражено у главном дјелу “Гуливерова путовања”, у којем је, у измишљеном свијету Лилипутанаца, дивова и смијешних научника, приказао друштвене прилике у Енглеској. Тегобан лични живот био је извор горчине, песимизма и презира према људском роду и сатире која је прерасла у најгрубљу погрду. Остала дјела: политички списи “Сукнарева писма”, сатире “Битка књига”, “Прича о бурету”.

1694. – Умро италијански љекар и ботаничар Марчело Малпиги, творац микроскопске анатомије. Пронашао је јако конвексна сочива, једноставан микроскоп који увеличава до 180 пута.

1718. – Погинуо шведски краљ Карло Дванаести приликом опсаде Фредриксхала, на почетку шведске инвазије на Норвешку. Током владавине од 1697. посветио се готово искључиво ратовању.

1830. – Турски султан Махмуд Други хатишерифом потврдио аутономију Србије, гарантовао слободу трговине, право зидања цркава и манастира и укидање спахилука. Турци су такође морали да Србима продају имања по “праведној цијени” и напусте Београд, а султан је признао српског кнеза и границе Србије од 1812.

1835. – Рођен амерички писац Семјуел Ленгхорн Клеменс, познат као Марк Твен, један од највећих хумориста свјетске књижевности. У романима “Пустоловине Тома Сојера”, “Живот на Мисисипију”, “Пустоловине Хаклбери Фина”, “Живот на двору краља Артура”, којима је стекао свјетску славу, приказао је јединствене животне ситуације и аутентични амерички стил и говор.

1838. – Мексико објавио рат Француској, која је три дана раније окупирала град Вера Крус.

1853. – Русија у Кримском рату уништила турску флоту испред црноморске луке Синопе.

1872. – Одиграна прва међународна фудбалска утакмица. Репрезентације Енглеске и Шкотске играле су неријешено 0:0 у Глазгову.

1874. – Рођен енглески државник и писац Винстон Ленард Спенсер Черчил, добитник Нобелове награде за књижевност 1953, премијер Велике Британије од 1940. до 1945. и од 1951. до 1955. Члан парламента је постао 1900, а од 1905. до 1921. био је државни подсекретар за колоније, министар трговине, унутрашњих послова, први лорд Адмиралитета, министар за муницију и министар рата и ваздухопловства, министар колонија, а од 1924. до 1929. министар финансија. Био је идеолог и организатор интервенције против Октобарске револуције у Русији. По доласку нациста на власт у Нјемачкој 1933. опоменуо је Британију да се што прије наоружа, а послије слома савезника у Норвешкој и пада Француске маја 1940. постао је премијер и вођа Конзервативне странке. У мају 1943. је успоставио везу с Врховним штабом Народноослободилачке војске Југославије и потом признао НОВЈ као једину снагу која се у Југославији бори против фашизма. Послије Другог свјетског рата био је иницијатор подјеле свијета на интересне сфере и “хладног рата” против комунизма. Поражен је на изборима 1945, али је послије побједе конзервативаца 1951. поново постао премијер. Дјела: “Лорд Рендолф Черчил”, “Моје афричко путовање”, “Либерализам и социјални проблем”, “Историја свјетског рата”, “Марлборо, његов живот и доба”, “Корак по корак”, “У борбу”, “Неумољива борба”, “Почетак краја”, “Мемоари из Другог свјетског рата”.

1900. – Умро енглески писац ирског поријекла Оскар Вајлд, који је кршио конвенције и давао маха неконформизму и у животу и у литератури. Истицао је да је умјетност аутономна и аморална. У затвору у Редингу, у којем је двије године издржавао казну због хомосексуализма, написао је “Баладу о рединшкој тамници” и дубоко искрен животни обрачун “Де профундис”. Послије изласка из затвора 1897, под именом Себастијан Мелмот, живио је у Паризу, гдје је умро. Остала дјела: роман “Слика Доријана Греја”, комедије “Важно је звати се Ернест”, “Лепеза леди Виндермир”, “Идеалан муж”, збирка прича “Злочин лорда Артура Сејвила и друге приче”, драме “Салома” /на француском језику/, “Вера”, “Војвоткиња од Падове”.

1939. – Стријељан мађарски револуционар Бела Кун, вођа Мађарске револуције 1919. Претходно је ухапшен у стаљинистичким чисткама и на монтираном процесу у СССР-у осуђен на смрт. Заробљен је у Првом свјетском рату на Источном фронту 1916, а послије Фебруарске револуције у Русији 1917. постао је члан Губернијског комитета Руске социјалдемократске радничке партије у Томску и потом један од руководилаца иностраних одреда Црвене армије. По повратку у Мађарску крајем 1918. основао је Комунистичку партију Мађарске. Кад је у августу 1919. поражена Мађарска Совјетска Република, проглашена у марту 1919, побјегао је у Аустрију, гдје је ухапшен, али је пуштен на интервенцију Москве. По повратку у СССР борио се у грађанском рату против снага генерала Петра Николајевича Врангела, потом је био члан Президијума Коминтерне и руководио је Централним комитетом Комунистичке партије Мађарске.

1939. – Више од 20 совјетских дивизија нападом на Финску започело “зимски рат”, окончан мировним уговором у марту 1940, којим је Финска принуђена да се одрекне Карелијске превлаке и града Виборг на истоку земље.

1955. – Умро српски композитор Јосип Славенски, професор Музичке академије у Београду, који је, тежећи обликовању националног израза, спојио музички фолклор појединих балканских народа с модерном европском музичком техником. Дјела: “Балканофинија” за оркестар, “Симфонија Оријента” за хор и оркестар, “Песме моје мајке” за глас и гудачки квартет, четири гудачка квартета, виолински концерт, хорови, соната за виолину и клавир.

1957. – Умро српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма. Највећи дио живота провео је у Бечу, гдје је и умро. Изузетно је владао сликарским занатом и инспирисао се српском историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову и портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и историјске и фолклорне композиције, међу којима се посебно истичу “Сеоба Срба”, “Проглашење Душановог законика”, “Таковски устанак”, “Мачевање”, “Кићење невесте”.

1957. – Умро италијански оперски пјевач Бењамино Ђиљи, један од највећих тенора 20. вијека. Блистао је у операма италијанских и француских композитора и играо у низу филмова.

1975. – Афричка држава Дахомеј промијенила назив у Народна Република Бенин.

1977. – Умро српски писац Милош Црњански, можда највећи “мађионичар ријечи” у нашој књижевности. У Бечу и Паризу је студирао историју умјетности и филозофију, дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор и новинар, а од 1928. је био у дипломатској служби у којој га је у Риму затекао Други свјетски рат. Из Рима је касније отишао у Лондон. Вратио се у Београд 1965, послије чега је објавио посљедње дјело – “Ембахаде”. У роману “Сеобе”, чији је први дио написао 1929, а други 1962, успио је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расијањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе. Роман је велика историјска фреска и поема о лутању и беспућу. Остала дјела: романи “Дневник о Чарнојевићу”, “Кап шпанске крви”, “Код Хиперборејаца”, “Роман о Лондону”, пјесме “Лирика Итаке”, “Ламент над Београдом”, новела “Прича о мушком”, драме “Маска”, “Конак”, “Никола Тесла”, путописи “Лјубав у Тоскани”, “Књига о Немачкој”, “Наша небеса”, “Наше плаже на Јадрану”.

1986. – Умро амерички филмски глумац енглеског поријекла Кери Грант, који се исказао као сјајан комичар у комедијама Хауарда Хокса, али и као тумач карактерних рола у филмовима Алфреда Хичкока. Филмови: “Плава Венера”, “Страшна истина”, “Само анђели имају крила”, “Филаделфијска прича”, “Арсеник и старе чипке”, “Осумњичен”, “Озлоглашена”, “Дан и ноћ”, “Мајмунска посла”, “Држ’те лопова!”, “Сјевер – сјеверозапад”, “Шарада”.

1989. – Терористи убили западноњемачког банкара Алфреда Херхаузена.

1996. – Предсједништво БиХ постигло договор о формирању Савјета министара. Одлучено је да Савјет министара буде састављен од три министра, од којих ће сваки имати по два помоћника – такође министра. Савјетом ће предсједавати два предсједника и један потпредсједник.

1996. – У Београду око 150.000 људи протестовало због поништења изборне побједе опозиционе коалиције “Заједно” на локалним изборима.

1996. – Влада и побуњеници у афричкој држави Сијера Леоне потписали споразум о окончању шестогодишњег грађанског рата.

2000. – Хрватска постала пуноправан члан Свјетске трговинске организације, са којом је преговарала скоро шест и по година.

2001. – Протестно вијеће Хашког трибунала одобрило генералу Павлу Стругару да се брани са слободе.

2001. – Руска Дума донијела закон који дозвољава другим државама да приступе Руској Федерацији, а да при томе постојање заједичке границе није обавезан услов примања.

2004. – Бивши руски премијер Јевгениј Примаков посвједочио пред Хашким трибуналом да Слободан Милошевић никада није имао план да створи Велику Србију.

2004. – Давор Банић, један од осморице оптужених за ратни злочин почињен у сплитском затвору “Лора”, добровољно се предао хрватским правосудним органима.

2006. – Некадашњи командант Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске генерал Станислав Галић осуђен пред Хашки судом на доживотни затвор због “гранатирања и опсаде Сарајева”.

2006. – У налету тајфуна “Дуријан” на Филипинама погинуло или нестало више од 1.000 људи.